Dačić se zauzeo i da Savet bezbednosti i dalje četiri puta godišnje razmatra situaciju na Kosovu.
On je naveo da Priština još nije preduzela neophodne korake za punu implementaciju dogovorenog u okviru briselskog dijaloga i da još nije obezbeđena sistemska i institucionalna zaštita srpske zajednice, što je trebalo obezbediti formiranjem Zajednica srpskih opština.
"Zbog nedostatka političke volje i krize institucija u Prištini, sa žaljenjem konstatujem da još nisu ispoštovane ključne odredbe Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje i funkcionisanje ove Zajednice", rekao je Dačić.
On je rekao da "radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled političkog previranja i jačanja ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama".
Dodao je da politička kriza u Prištini nosi ozbiljan rizik od prelivanja opšteg nezadovoljstva biračkog tela većinske zajednice prema manjinskim zajednicama, a posebno prema srpskoj.
"Razlog je i u nacionalno ostrašćenoj retorici političara iz Prištine, čime se svakako ne doprinose smirivanju tenzija i pomirenju", ocenio je Dačić i dodao da su nestabilne bezbednosne prilike na Kosovu dodatno ugrožene zabrinjavajućim trendom porasta ekstremizma i radikalizma.
Dačić je rekao da zbog toga što su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija očekuje od međunarodne zajednice, a pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja.
On je ocenio da je statusno neutralna uloga Unmika neprikosnovena u koordinaciji međunarodnog prisustva i stabilizacije prilika na Kosovu i istakao da je "jačanje prisustva i uloge Unmika od posebne važnosti za Srbiju, a posebno za Srbe i druge nealbanske zajednice koje žive na prostoru KiM, naročito kada se ima u vidu poverenje koje ova Misija uživa".
"U prilog tome da finansijske i kadrovske resurse Unmika ne treba smanjivati, niti proređivati sednice Saveta bezbednosti na kojima se razmatra situacija u Pokrajini, uz brojne bezbednosne i druge izazove sa kojima se nealbansko stanovništvo suočava, najslikovitije govori činjenica da se u Srbiji van Kosova i Methohije i danas nalazi preko 200.000 interno raseljenih lica koja su usled progona i ugroženosti bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju", rekao je Dačić.
Dačić je rekao da je održiv povratak ostvarilo "svega njih 1,9 odsto" izbeglih i tražio od specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Zahira Tanina da objasni zašto se ta informacija ne iznosi u njegovim izveštajima i "da li poražavajući podatak od 1,9 odsto treba prihvatiti kao gotovu činjenicu i s njom se pomiriti".

ČITAKU: ZAŠTO SU SRBI GNEVNI ZBOG USPEHA KOSOVA?
Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izrazila je danas ponos zbog nedavnih uspeha koje je, kako je ocenila, Kosovo postiglo, ali i uznemirenost što su mnogi Srbi gnevni zbog tih vesti.
"U poslednjih nekoliko nedelja dokazali smo da smo na nepovratnom putu da postanemo ravnopravni član porodice slobodnih zemalja u svetu", rekla je ona na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.
Čitaku je kazala da pripada generaciji koja je "prošla kroz najgore - genocid, masakre, diskiminaciju", ali i koja je bila svedok nečemu što se smatralo nemogućim, a postalo moguće, a to je "rađanje nove države".
"Uspeli smo ne zato što smo bili moćni, nego što smo imali pravo i nadu da budemo jednaki, slobodni i da igramo. Mi jesmo jednaki, slobodni i igraćemo, "rekla je ona uz ocenu da je prijem u Fifa i Uefa, velika pobeda za jednakost i sport i dokaz da sport nema granice.

Ostale vestiArhiva