Vesti
Žuta štampa
ŠOKANTNA ISPOVEST ANE BEKUTE: Terali su me da ubijem sina, dala sam ga na usvajanje!
24.11.2016. 20:00
Izvor: Kurir
ŠOKANTNA ISPOVEST ANE BEKUTE: Terali su me da ubijem sina, dala sam ga na usvajanje!
Ćutala 40 godina: Plod moje mladalačke ljubavi bio je krunski dokaz da sam nedostojna, da me je nečastivi obeležio. Da sam se rodila koju deceniju ranije, možda bi me kao vešticu spalili
Ana Bekuta konačno je posle 40 godina ćutanja progovorila o tome kako je sina Igora Polića nakon rođenja ostavila u domu za nezbrinutu decu.
Pevačica je naslednika rodila sa samo 17 godina u vanbračnoj vezi. Taj period joj je, kaže, najteži u životu. Bila je odvojena od svoje bebe, a okolina ju je osuđivala. I njeni roditelji su se našli na stubu srama, selo ih je ogovaralo, što je nju posebno bolelo. Smatrala je da oni ni za šta nisu krivi.
- Želela sam da rodim dete. Istina, nanela sam bol svojim roditeljima, jesam ih osramotila, to sve stoji, zato je Igor nekih osam meseci bio u domu da bi se ta klima u mom selu nekako dovela u normalno stanje i da bi prestale sve te priče. Pritisak okruženja bio je tako snažan i bespogovoran da je moj mali lepi sin morao da se skloni s očiju bezgrešnih - otvorila je dušu Ana za magazin Star.
Igor Polić i Milutin Mrkonjić, Foto: Damir Dervišagić
Ona navodi da su je u selu smatrali nečasnom.
- Plod moje mladalačke ljubavi bio je krunski dokaz da sam nedostojna, da me je nečastivi obeležio. Da sam se rodila koju deceniju ranije, možda bi me kao vešticu spalili ili barem proterali - nastavila je pevačica.
Bekuti je i danas teško da se priseća ovog traumatičnog iskustva.
- Posle strašnih unutrašnjih lomova, smestili smo Igora u dom. Veliki komad mog srca tada je otkinut i ta rana nikad neće zaceliti. Smatrali su me glupačom zato što "to" nisam na vreme ubila. Ili sakrila i ostavila u nekoj udaljenoj bolnici - navodi Ana i napominje da je sina redovno viđala.
- Svakog vikenda putovala sam da zagrlim Igora, koji bi mi se smešio u krevecu, nepogrešivo me prepoznajući. Do sledeće subote u životu su me držali njegov puderasti miris u nozdrvama i otisak njegovih majušnih usana na vratu. Agonija je trajala nekoliko meseci, a onda je glas srca i razuma tu ptičicu vratio u krilo - završila je Ana svoju ispovest.