- Srbija očekuje da će EU do kraja godine, kada bude završila strateško postavljanje ozbiljnu pažnju posvetiti našem regionu, i pružiti podršku Srbiji u njenim namerama da se znatno ubrza reformski proces i pristupanje Evropskoj uniji - rekao je Dačić na konferenciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond u Beogradu, na temu "Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike".
Dačić je kazao da, kada pogledamo tri godine unazad, u proceduralnom smislu po pitanju zajedničke bezbednosne politike, nismo daleko odmakli, čekamo da dobijem izveštaj od skrininga za poglavlje 31, iako je bilateralni skrinig 2014. ocenjen kao veoma uspešan.
Dačić je rekao da bi bilo korisno ako bi EU uključila i zemlje koje su počele pregovore o članstvo u proces donošenja odluka i strateških dokumenata u EU.
- Na našu veliku žalost, pitanje saradnje Srbije sa EU u ovoj oblasti se pre svega sagledava, a izgleda i ocenjuje, kroz samo jedan segment – a to je pridruživanje odlukama i deklaracijama EU. Posebno onim koje se tiču Rusije. To je, gotovo izvesno, i glavni razlog što države-članice EU nisu mogle da postignu saglasnost oko sadržine izveštaja, koji je u proceduri usvajanja vec godinu i po dana - naglasio je on.
On je istakao da se od Srbije se očekuje da se postepeno usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kako bi uoči pristupanja EU bila u potpunosti usaglašena što uopšte nije sporno, često se to obrazlaže potrebom da se poštuju vrednosti EU.
Srbija, kako je podsetio, nije u mogućnosti da se pridružuje odlukama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Kinu, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, jer je naš teritorijalni integritet ugrožen pokušajem secesije dela naše teritorije, a te države istrajavaju u poštovanju međunarodnog prava.
- Na isti nacin odnosimo se i prema svim drugim državama koje nam pružaju podršku kada je rec o pitanjima koja se tiču KiM. U tom smislu, naša pozicija je konzistentna, nikada se nije menjala, ali se u međuvremenu promenio stav EU i dela međunarodne zajednice prema Ruskoj Federaciji. Zbog čega? Kako kažu, zbog poštovanja međunarodnog prava, koje mora da se poštuje kada je rec o Ukrajini, ali valjda ne mora da se poštuje kada je reč o Srbiji - rekao je on.
Rekao je da se ispostavlja kao problem ako Srbija ima dve vojne vežbe godišnje sa Rusijom i Belorusijom, iako je preostalih 14 održano sa SAD (9), NATO (2), sa zemljama Balkana (2) ili sa Mađarskom (1).
- U prethodnih pet godina bilo je 44 vežbi sa SAD, a samo šest sa Ruskom Federacijom. Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije i mislim da je potenciranje saradnje sa drugim partnerima kao negativno, isključiv i pogrešan pristup - ocenio je on.

Ostale vestiArhiva