Evropska unija nema snage za novi talas proširenja, a članstvo zemalja Zapadnog Balkana donelo bi brojne rizike - nacionalizam, manjkave pravne države, društva upućena na novac drugih, napisao je u svom komentaru Kristof Hazelbah za Dojče vele.

On navodi da Evropska komisija prećutkuje da želi da se suprotstavi nešto rastućem uticaju Rusije i Kine u regionu, piše Hazelbah i dodaje da obe mame novcem i investicijama i, nasuprot EU, ne postavljaju neprijatna pitanja o stanju pravne države.

Prema njegovim rečima, protiv punog članstva u dogledno vreme ne govori samo to što su zemlje Zapadnog Balkana daleko od ispunjavanja traženih "domaćih zadataka", već i temeljna dilema koja nema veze sa reformskim tempom na Balkanu.

On kaže da je EU trenutno previše zabavljena sobom i nema snage za novu rundu proširenja, a već i samo pominjanje termina u mnogim evropskim prestonicama izaziva paniku, za šta, ocenjuje Hazelbah ima dobrih razloga. Pre svega, ocenjuje Hazelbah, prilikom poslednjih proširenja "zabašurene" su manjkavosti zemalja kandidata, poput Rumunije i Bugarske.

- Ali kada neko jednom uđe u klub, protiv njega gotovo da nema mehanizama. On profitira od svih prednosti EU i ima pravo glasa - čak i kada se ne ponaša kako bi trebalo. Na primeru vlasti u Poljskoj i Mađarskoj može se videti koliko je Briselu teško da primora države članice na dobro vladanje - ocenjuje Hazelbah.

Kako je istakao, nacionalizam je možda najveći problem Balkana, a iako se EK nada da bi se on zauzdao pristupanjem EU, verovatnije je da bi tada taj nacionalizam samo bio unutar umesto van EU.- Ne treba zaboraviti ogroman ekonomski jaz. Svih šest zemalja su privredno daleko ispod proseka EU čime bi postali neto-primaoci. Što je više primalaca, članstvo u EU postaje sve neprivlačnije za neto-davaoce. Solidarni princip je u suštini u redu, ali neravnoteža ne sme postati prevelika. Puno članstvo i sloboda kretanja koja ide sa njim verovatno bi doveli do novog talasa iseljavanja sa Balkana ka bolje stojećim zemljama EU i njihovim razvijenim socijalnim sistemima - piše nemački analitičar.

On zaključuje da EU ne može sebi da priušti Zapadni Balkan niti sme da ga prepusti uticaju Rusije i Kine, zbog čega cilj mora da ostane tesna veza - ne puno članstvo već partnerstvo slično onome sa državama sporazuma EFTA (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn), a koje bi podrazumevalo ekonomsku saradnju kao i mnogostruku podršku, ali ne i pravo glasa.

- Verovatno mnogi šefovi država i vlada EU rezonuju slično, ali to ne izgovaraju glasno. Umesto toga su se na samitu EU i Zapadnog Balkana ponovo čule stare fraze o tome kako će te države za par godina biti u klubu, ali da je sada još prerano. Iskreno bi bilo da obe strane govore o realnoj perspektivi sa konkretnim vremenskim horizontom - zaključuje Hazelbah.

Ostale vestiArhiva