Najnoviji godišnji izveštaju organizacije "Fridom Haus" (FH) o slobodama koji obuhvata 195 zemalja, pokazao je da je Srbija nazadovala i, praktično, iz grupe slobodnih zemalja prešla u grupu delimično slobodnih.
Kao i svake, FH je i ove godine objavila novi izveštaj "Slobode u svetu 2019", a osim Srbije, u kategoriju zemalja koje su delimično slobodne, "pala" je i Crna Gora.
Kada je reč o Srbiji, u izveštaju se navode "izborne neregularnosti, konstantni pokušaji vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara i konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi njegova ustavna ovlašćenja".
- Na Balkanu, predsednik Aleksandar Vučić iz Srbije i predsednik Milo Đukanović iz Crne Gore nastavili su da konsoliduju državnu vlast oko sebe i svoje klike, potkopavajući osnovne standarde dobrog upravljanja i prevazilazeći određene ustavne uloge - piše između ostalog u izveštaju.
Takođe, navodi se da su politička prava i građanske slobode pale u ukupno 68 zemalja, dok su se one poboljšale u 50.
Direktor FH za Evropu i Evroaziju Mark Benet objašnjava da, uprkos ozbiljnom padu na listi sloboda, ne može jasno da se kaže da je Srbija iz demokratskog prešla u autoritarni režim.​
Zaštititi institucije od razaranja
- Možete da imate demokratsku strukturu i društvo i autoritarne tendencije. Ako imate institucije koje funkcionišu i društvo koje veruje u demokratski razvoj, treba odmah da reagujete na takve tendencije, a ne pošto se institucije razore. Ne možete Srbiju porediti sa strašnim autoritarnim režimima gde se ljudi hapse i muče i nema vladavine prava, niti zaštite. Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju. Ali najpre ih treba zaštiti od razaranja. Pretnje su prisutne i ovo upozorenje FH, ono što smo konstatovali u izveštaju, treba shvatiti ozbiljno - rekao je Benet za "Glas Amerike".
Vučić se u izveštaju FH ne pominje prvi put, a na pitanje kolika je njegova odgovornost za pad Srbije na listi, Benet kaže da nema "lično mišljenje o tome".
- Ali, mislim da je predsednik snažno konsolidovao moć na svojoj funkciji. Pitanje je da li postoje drugi politički akteri i institucije koji tome mogu da budu protivteža i da se pozabave tom pretnjom. To treba razmotriti - kaže on, i navodi da je "demokratija odgovornost Srbije, pitanje koje mora sama da reši".
Od ljudskih prava na geopolitiku
Na konstataciju da SAD i EU često ignorišu kršenje slobode medija i konsolidaciju moći u Srbiji, Benet navodi da se "širom sveta, i u Srbiji, desilo da se rasprava sa tema demokratije, ljudskih prava i reformi pomerila na velika geopolitička pitanja i borbe".
- I kada stvari postavite tako, da je reč o takmičenju Rusije i Zapada, pitanju Kosova ili evropskim integracijama Srbije, dozvoljavate političkim akterima da se bave geopolitikom. Lakše je da branite neke autoritarne poteze kada govorite o geopolitici, nego kada govorite o demokratiji i ljudskim pravima. Znači, Srbi moraju taj javni diskurs da spuste na nivo životnih pitanja jer, kada vodite razgovore o tome, "snažnim" liderima je teže da uspeju u svojim namerama - priča on.
U situaciji, kako navodi "Glas Amerike", kada imate kontrolisane medije i kampanju protiv nezavisnih novinara, kako razgovarati, Benet navodi da bi "to svakako treba da bude tema u razgovorima u Briselu u Vašingtonu, međunarodnim krugovima".
- Zato i mislim da treba da prestanemo da govorimo o političkoj konfrontaciji i počnemo da pričamo o demokratiji i pravima. Tako možemo da pomognemo da se stvari promene unutar društava u kojima su mediji većinom kontrolisani - rekao je on.
Protesti - zadnja linija odbrane društva
Direktor FH komentarisao je i proteste koji se više od dva meseca održavaju u glavnom gradu, ali i ostalim gradovima u Srbiji. Kako je naveo, "protest je jedno od osnovnih prava i, kada osećate da su vam druga prava ugrožena, protestujete".
- To je zadnja linija odbrane slobodnog društva. Ali ne mislim da je protest najefikasniji način za rešavanje nekih problema. Ako želite da promenite nešto kontkretno, teže je da to učinite protestom. Šta je agenda tog protesta, da li je samo protiv Vučića ili i za nešto? Kada to počne da se razjašnjava, i ovi protesti će biti mnogo konkstruktivniji, što je važno za svaku demokratiju - naveo je on.
Đukanović nije jedini "izazov"
Govoreći o Crnoj Gori, on kaže da način upravljanja državom Mila Đukanovića nije jedini izazov sa kojim se Crna Gora suočava, i ističe da je "važno da u svakom društvu ljudi imaju pristup pravim informacijama".
- Takođe se mora znati ko su vlasnici medija, ko plaća oglase i da li to postaje deo političkog polja kao što je to slučaj u Crnoj Gori. Druga stvar koju smo uočili je da sa konsolidacijom moći ide i razvoj nekih neformalnih odnosa. Onda se dešava neformalna podela moći, koja je sasvim sigurno pretnja demokratskim reformama i izražavanju demokratske volje naroda. Pitanje je kako da se poslovni interesi drže van politike i moći, a na to pitanje ni SAD još nemaju adekvatan odgovor - zaključio je on.
Kada je reč o rezultatima, Srbija se u 2019. našla na 67. mestu, dok je prošle godine bila na 73. mestu (što je pad za šest mesta. Kada se računa ukupan skor, najbolja ocena je 1, a najlošija 7. Srbija ove godine ima skor 3, dok je prošle godine imala 2,5.

Ostale vestiArhiva