On govori na panelu "Srbija i EU: Strateškso partnerstvo za budućnost", koji vodi Kevin Baron, a ovako je odgovorio na pitanje o gasnom aranžmanu koji je Srbija postigla sa Rusijom.
Vučić je rekao da će Srbija morati da diversifikuje izvore snabdevanja.
- Gradićemo interkonektore sa Bugarskom, ali i Severnom Makedonijom. Moramo da preživimo i da se ponašamo racionalno. Teško je da se racionalno razgovara u navijačkoj atmosferi - kazao je on, dodavši da dok se to ne uradi, Srbija će kupovati gas iz Rusije.
Naveo je i da Srbija sada troši više novsa, i to tri puta više, za gas.
Predsednik Srbije rekao je da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj da postane članica EU, i da će na tom putu Srbija morati da razgovara sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini.
O rastu desnice u Srbiji
Upitan o rezultatima aprilskih izbora, i predsedničkim i parlamentarnim, Vučić je rekao da su građani dali svoj sud.
Dodao je da njegova stranka jeste ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ostvarivši 43 odsto glasova, ali i ukazao da je prva sledeća snaga osvojila 12-13 odsto, dok su desno orijentisane stranke dobile veliku podršku, upravo zbog rusko-ukrajinskog sukoba.
Vučić je rekao da je Srbija reagovala na odgovoran način po pitanju krize u Ukrajini, a da je mnogo glasača bilo ljuto jer je zemlja u Generalnoj skupštini UN glasala protiv ruske agresije na Ukrajinu.
To, pojasnio je, nije zato što Srbi imaju nešto protiv Ukrajinaca, čak naprotiv, smatramo ih pravim prijateljima, već zato što se sećaju šta se Srbiji desilo 1999.godine.
- Tada je Srbija bombardovana od strane 19 NATO zemalja, i nije se vodilo računa o njenom teritorijalnom integritetu. Danas o tome slušamo svaki dan, ali tada se o teritorijalnom integritetu Srbije nije vodilo računa. Izvinite što sam otvoren - rekao je Vučić.
"Srbija nije saveznik Rusije"
Dodao je da Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, koje nije uvek lako objasniti, ali je naškodilo stranci koju vodi u izbornom danu. Veruje, kaže, istovremeno treba da delujemo pragmatično, da idemo ka EU, što je, kaže, i naglasio u svojim obraćanjima.
Vučić je rekao da Srbija nije saveznik Rusije, osudila je politički, jasno ono što se dešava u Ukrajini, ali nije uvela sankcije Rusiji.
Ukazao je da se mora razumeti politička situacija, jer je Srbija uvek imala podršku Rusije i Kine po pitanju Kosova i Metohije, i ne želi da izgubi tu vrstu podrške.
Dodao je da oko 42 odsto Srba misli da je pogrešan rat u Ukrajini, ali 76 odsto njih je protiv sankcija Rusiji.
- Politički, pravno gledano, ponašamo se principijelno, jer Srbija je uvek na strani ukrajinskog teritorijalnog integriteta, ali pitam ponovo zašto su danas svi koji su glasni u očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, nisu to činili tako i 1999. godine - rekao je Vučić.
Dodao je da je Srbija uvek pomagala, donirala novac, medicinsku pomoć, skoro tri miliona evra, uz humanitarnu pomoć. Najavio je i da će sutra posetiti ukrajinske izbeglice u Srbiji, blizu Vranja, kojima država mnogo pomaže.
Nećemo biti deo rata u Ukrajini, rekao je Vučić, a na pitanje moderatora zašto, odgovorio:
"Zato što ne želimo da budemo deo rata".
Odluke za Zapadni Balkan krajem godine
Rekao je i da na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan 23. juna ne očekuje da će biti donete značajne odluke za ubrzanje evropskih integracija zemalja ZB, već na sledećem skupu u decembru i da pre svega misli na odluke Brisela, Pariza i Berlina.
On je poručio da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa ZB ili ne.
Na pitanje novinara britanskog Ekonomista Tim Džude da li će Srbija i zemlje u regionu iskoristiti ovu situaciju, kao što su to uradile Ukrajina i Moldavija, da ubrzaju proces evropskih integaracija Vučić je rekao da mogu možda da mu se smeju, ali da on kao politički veteran može da kaže da je dobro naučio političke lekcije po tom pitanju.
- Kada idemo u Brisel, a idemo često, ko god da je iz ZB, nije bitno koje su zemlje Zapadnog Balkana - iste su poruke - da moramo da ubrzamo proces integracije i da treba da iskoristimo tu i tu mogućnost. Ali, ljudi su siti više tih priča koje slušaju već 10 ili 15 godina, jer se ništa ne dešava - rekao je on.
Kazao je da sada, ipak, očekuje nešto da bude promenjeno, kao i da Srbija zna dobro svoje obaveze.
Ukrajina, Moldavija, Severna Makedonija, Albanija...
Moramo mnogo još da uradimo po pitanju vladavine prava, demokratije, medija i drugih pitanja i da treba da se postigne vrsta kompromisa izmedju Beogada i Prištine pre nego što udjemo u EU, rekao je Vučić.
- Ali, moramo da vidimo i da su zemljle EU za to i njihovu i odlučnost Brisela, hvala vam što nam pomažu, pomagale su nam i u poplavama koje smo imali i migrantskoj krizi i svakoj krizi koju smo imali. Ali, ključno je pitanje da li zaista računate na nas ili ne, ako da - mi ćemo ubrzati reforme i nadam se da bi to moglo da se desi. Ne očekujem da će nešto desiti na samitu EU- ZB u junu - naveo je Vučić.
Kaže da bi Ukrajina i Moldavija mogle da dobiju sada dobre odluke od EU, ali da ne veruje da će se nešto desiti po pitanju Severne Makedonije i Albanije, pošto je skeptičan.
Takodje, ističe da se sigurno sigurno neće ništa desiti ni po pitanu Srbije i CrneGore, ali da polaže velike nade za decembar kada će biti naredni samit i do kada bi mogli još dosta doga da uradimo.
Vučić kaže da će tada biti i mnogo jasnija situacija u Evropi nego što je sada i da očekuje velike odluke Brisela, Pariza i Berlina.
I onda možemo da očekujemo nešto više za ZB, videćemo da li sam u pravu, istakao je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao moderatoru panela tokom pethodnog razgovora na temu o međunarodnim odnosima da treba da pokuša da obuje naše cipele i razume ono što se desilo Srbiji 1999. godine, kada je bombardovana naša zemlja.
- Ko je nama pomagao, uvek će neko reći da to nije tačno, ali reći ću da se koristite potpuno isti narativ - da se to radi kako bi se sprečio genocid. I sada se to isto kaže samo sa druge strane. Ili imate principe ili nemate, ali ako ih imate jedan dan ne možete da ih promenite posle 20 godina - poručio je Vučić.
Moja ostavština: ekonomski rezultati i infrastruktura
Vučić je rekao da je zadovoljan ekonomskim napretkom Srbije koja poslednje dve godine ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi i da bi želeo da ga gradjani pamte po ekonomskim rezultatima, infrastrukturnim projektima, miru i stabilnosti.
Odgovarajući na pitanje šta bi želeo da bude njegova politička zaostavština i kakvu bi Srbiju želeo da vidi kada izadje iz politike, dodao je da je uvek lako reći nesto protiv Srbije i da se u svetskim medijima pojavljuju kontradiktorne informacije od onih da on organizuje proteste protiv Rusije, do onih da Srbija dogovorom o gasu krši sankcije protiv Rusije.
- Koje sankcije, gasnih sankcija nema - ukazao je Vucić na nelogičnost primedbi koje se pripisuju Srbiji, navodeći da na to nema šta da kaže i da je za njega važan ekonomki napredak Srbije.
Napomenuo je i da se u Srbiji investiralo mnogo u infrastrukturne projekte i da veruje da će njega i njegov tim ljudi i po tome pamtiti. Navodi da je izgrađeno mnogo kilometara puteva, kao i da su izgrađene brojne nove fabrike.
Podsetio je da kada je on postao premijer da su nemačke firme su zaposljavale 15 000 naših radnika, a da ih danas zaposljavaju 77 000.
Na pitanje kako vidi to što članstvo u EU podrazumeva saradnju i koordinaciju sa NATO, Vučić je ponovio da Srbije nije politički neutralna ali da je vojno neutralna i to zbog mnogih razloga iz prošlosti, ali da ima dobru saradnju sa NATO.
Naveo je posebno dobru saradnju na dnevnoj bazi sa Kforom, kao i dobru saradnju sa NATO kroz program Partnerstvo za mir.
Vučić je ukazao da Srbija nema nista protiv izbora drugih zemalja da budu clanice NATO, ali da Srbija ima svoj izbor koji je potvrdjen parlamentarnom deklaracijom o vojnoj neutralnosti.

Ostale vestiArhiva