Keš krediti su upravo poskupeli, jer je Narodna banka (NBS) povećala referentnu kamatu za 50 baznih poena na ukupno pet odsto.Ovo je, inače, deveti put u ovoj godini da centralna banka povećava svoju baznu kamatu u brobi protiv inflacije. Posledice su rast kamata na gotovinske zajmove, a svi oni se odobravaju u dinarima.
Bazna kamata centralne banke pokazuje poslovnim bankama u kom smeru će ići kamate, posebno belibor koji je merodavan pri ugovaranju i obračunu ovih zajmova. Drugim rečima keš zajmovi postaju sve skuplji i za stare i za nove korisnike. Oni koji su se već zadužili dobiće uvećanu mesečnu ratu, a oni koji to tek planiraju moraju da računaju na skuplje zaduženje.
Prema podacima NBS novi gotovinski krediti odobravani su u oktobru po stopi od 12 odsto što je tri procentna ponea više nego u oktobru 2021. i oktobru 2020, kada su gotovinski krediti odobravani po stopi od devet odsto.
Na još jedno povećanje referentnekamate NBS se odlučila, jer inflacija i dalje raste. Trenutno iznosi 15 odsto koliko pokazuje podatak za oktobar, a za koji dan zvanična statistika će saopštiti i podatak za novembar. Sva je prilika da će rast cena na malo biti nastavljen.
NBS je saopštila da nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor je istakao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja.
„Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova neophodan je čak i u ambijentu preovlađujućeg uticaja faktora na strani ponude na inflaciju, kako bi se odlučno uticalo da ona ne bude postojanija u dužem periodu i kako se ne bi dodatno proširila. Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 odsto međugodišnje, i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci. Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta“, navode u NBS.

Ostale vestiArhiva