Građani koji zbog porasta kamatnih stopa strahuju da neće moći redovno da izmiruju rate kredita, imaće mogućnost da od banaka traže produžetak roka otplate.
Banke će, kroz restrukturiranje kredita, moći klijentima da odobre novi rok otplate koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite kraći od 11 godina. To je, inače, rok za tri godine duži od maksimalno dozvoljenog zakonskog rešenja. Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina, što je postojeća mera čije se važenje produžava i tokom sledeće godine.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da su ovo odlične odluke iz više razloga:
- Najpre, štite se oni građani koji ne mogu da izmiruju obaveze, a s druge daje stabilnost bankarskom sektoru. Svi gotovonski i slični krediti mogu se produžiti na do tri godine. Oni koji ne mogu da izmire obaveze dobiće smanjenje rate. Sličan slučaj je sa stambenim kreditom, s tim što je produženje moguće na 5 godina - kaže Vasić i precizira:
- Ovo je preventivna i dobra mera NBS. Trenutni pokazatelji kažu da građani uglavnom redovno izmiruju obaveze, ali ovo je priprema za ne daj bože i dobro je da postoje.
Upitan koji kredit je u ovom trenutku najpametnije uzeti, Vasić kaže:
- Uzimanje kredita je nešto o čemu moramo dobro da razmislimo. U narednom preriodu moguće je povećanje kamatnih stopa, kako bi se zaustavila inflacija. Restriktivna monetarna politika daje efekte u Americi, u Evropi imamo takve naznake posle 17 meseci. Kod nas će se to, verujem, desiti početkom sledeće godine. Sa četvrtim uzastopnim smanjenjem cena naftnih derivata izgledno je i da će se zauzdati inflacija.
Vasić je na kraju izneo svoju prognozu kad će se stabilizvati tržište novca u Srbiji.
- Nema prostora za globalnu katastrofu, ovo je jedan od poremećaja koji se dešava ciklično u ekonomijama, uvek se nešto novo rodi, ali nema mesta za reč kriza, samo za usporavanje ekonomije. Banke u Srbiji su kapitalizovane, likvidne i stabilne. Sledeće godina je po projekvijama s rastom 2 do 2,5 BDP, što su dobri pokazatelji da možemo da je preguramo, a onda od one tamo da se vratimo normali - kaže Vasić.

Ostale vestiArhiva