On je ocenio da svi koji odluče da sprovode, kako je rekao, vlastito pravo, treba da se upoznaju sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama i da nema potrebe da jedan slučaj baca senku na obeležavanje školske slave.Škola "Aleksa Šantić" u Sečnju je, 27. januara, izazvala pažnju jer je, kako su preneli mediji, direktorka donela odluku da se deo obeležavanja školske slave ove godine, nakon više decenija, održi u lokalnoj crkvi.
Prema pisanju medija, ona se pozvala na član 11 Ustava Srbije po kojem je potrebno odvojiti školu od crkve, jer u školu mogu da idu i deca katolici i muslimani i svih vera, kao i ateisti. Sečenje slavskog kolača ipak je obavljeno u školi.
Ružić je rekao za Tanjug povodom tog slučaja da se poštuje tradicija i obeležava u skladu sa određenim pravilima, što predviđa, između ostalog, i sečenje slavskog kolača.
"Ne vidim bilo šta sporno u tome da postoje različite tradicionalne crkve u Srbiji, kao i ljudi koji su ateisti poput direktorke osnovne škole u Sečnju, ali to nikome ne daje za pravo da postojeće odredbe zakona ne poštuje", rekao je Ružić.
On navodi da ne vidi razlog da "nesnalaženje" direktorke u Sečnju baca senku na nešto što je decenijama i vekovima tradicija u srpskom obrazovnom sistemu, i dodaje da je u toj školi slava obeležena primereno, kao i u drugim školama širom Srbije.
"Nikome se ne zadire u izbor da bude ateista, a kamoli da se pripadnicima rimokatoličke vere ili Islamske zajednice onemogući da veronauku prate u skladu sa njihovim pravilima i kanonima", rekao je Ružić.
Dodao je i da je prirodno da se obavi sečenje slavskog kolača i da u tome ne vidi ništa sporno.
"Mi slavimo Svetog Savu ne samo kao utemeljivača Srpske crkve, već i srpske države, dok su svetovna i duhovna vlast odvojene, ali to ne znači da se verski obredi ne mogu odvijati i u drugim objektima", kaže Ružić.
On je podsetio da je veronauka uvedena u škole 2001. godine, na ideju Zorana Đinđića i SPC-a, kao i da je pored veronauke uvedeno i građansko vaspitanje, i naglasio da je na roditeljima i deci da izaberu između dve mogućnosti.Ružić je izjavio da osmaci imaju mogućnost da izaberu jedan predmet za polaganje na prijemnom ispitu za koji smatraju da su talentovani, kao i da moguće uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja predstavlja krupan iskorak napred.
Ružić je u izjavi za Tanjug objasnio da je novina od ove godine da umesto kombinovanog testa osmaci imaju mogućnost izbora jednog od pet predmeta za polaganje na prijemnom ispitu (istorije, geografije, biologije, hemije i fizike) i da se najveći broj njih već opredelio za biologiju.
"Zbirke zadataka su na raspolaganju od 24. januara, a pored toga imamo pripremnu nastavu u školama, "RTS Planeti" i u e-vežbaonici", izjavio je Ružić.
On je ocenio da će deca imati mogućnost da budu fokusirana na predmet za koji osećaju da imaju afinitet, pored obaveznih predmeta srpskog jezika i matematike koje će polagati na prijemnom ispitu.
Povodom pitanja uvođenja obaveznosti srednjeg obrazovanja, Ružić je izjavio da je za realizaciju tog strateškog pravca potrebno promeniti odredbe u Ustavu, u kome stoji da je srednje obrazovanje besplatno, ali ne i obavezno.
Potrebno je uraditi analizu mreže i dostupnosti srednjih škola, naročito u manje razvijenim sredinama, rekao je Ružić.

Ostale vestiArhiva