Gotovo polovina svetske populacije živi u nekoj vrsti demokratije, ali samo nepunih osam procenata u punoj demokratiji, dok više od trećine živi pod autoritatornom vladavinom, ukazuje se u izveštaju Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.
Izveštaj za 2023. „Doba sukoba“ obuhvatio je 167 zemalja i teritorija koje su svrstane u potpune demokratije, manjkave demokratije, hibridne režime ili autoritarne režime.
Zemlje su ocenjivane po pet kriterijuma: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, politička participacija, politička kultura i građanske slobode.
Srbija je 64. po indeksu demokratije za 2023. sa 6,33 poena pri čemu je za izborni proces i pluralizam dobila 7,83 od maksimalnih deset, za građanske slobode 7,35 , za funkcionisanje vlasti 6,07 , političku participaciju 6,67 a za političku kulturu samo 3,75 poena.
Godinu dana ranije Srbija je imala istu ocenu, ali je bila na 68. mestu, a u poslednjih 15 godina Srbija je najviše poena imala 2014. i 2015. – 6,71.
Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je 52. na globalnoj listi, Hrvatska 58, Albanija 66, Severna Makedonija 72, Bosna i Hercegovina 94.
U izveštaju se navodi da je u 2023. broj zemalja klasifikovanih kao demokratije povećan za dve, na 74 , ali je globalni indeks pao na 5,23 sa 5,29 u 2022, što znači da je nastavljen trend regresije i stagnacije iz poslednjih godina.
Broj potpunih demokratija sa indeksom većim od osam ostao je isti kao godinu dana ranije – 24, dok je onih sa manjkavom demokratijom bilo 50 ili dve više nego 2022.
Od preostalih 95 zemalja, 34 su hibridni režimi, a 59 je klasifikovano kao autoritarni.
Na vrhu liste po indeksu demokratije za 2023. je Norveška (sa ocenom 9,81) a slede Novi Zeland, Island, Švedska, Finska i Danska.
Na začelju su Centralnoafrička Republika, Severna Koreja i Mjanmar i poslednji Avganistan sa samo 0,26 poena.
Gledano po regionima, najviše potpunih demokratija je u Zapadnoj Evropi, 15 od ukupno 24. Takođe, osam zemalja Zapadne Evrope nalazi se među deset najbolje plasiranih na indeksu demokratije.
U regionu Evropa i Centralna Azija, gde je i Srbija, nema punih demokratija ali je nekoliko od 16 zemalja među manjkavim, uključujući četiri kandidata za EU sa Zapadnog Balkana.

Ostale vestiArhiva