Njima izbori nisu dovoljni, pomišljam – ni potrebni, iako su vrlo glasni u tome da izbore traže, da zahtevaju, da vrše pritisak da se ponovo održe baš u Beogradu i baš u terminu koji njima odgovara, što im je, na kraju krajeva, i omogućeno. Međutim, iako često njihovo delovanje izgleda tako kao da ne znaju šta tačno hoće, a ponekad i da zapravo neće čak ni tako kako oni hoće, ili pak da znaju šta bi, ali ne znaju – kako bi do toga što žele, cela ta stvar je vrlo jednostavno objašnjiva.
Oni bi, svi oni, okupljeni u tom jednom čudnom, bezidejnom i jalovom, bilo kakve politike i ideologije lišenom i nazovi političkim ciljevima određenom galimatijasu, čiji je jedini program – Mrzimo Vučića! – da na vlast dođu bez izbora, mimo volje građana, uz asistenciju stranih centara moći. To je suština i jedina prava istina njihovog političkog delovanja, ako, rekoh, u tom delovanju ikakve politike uopšte i ima, osim očevidne mržnje, laži, gebelsovske propagande, cinizma i prezira prema većinskoj Srbiji i nepristajanja na to da ih Srbija, većinska Srbija, većina građana Srbije neće. Njihovo slepilo za političku realnost u Srbiji ide dotle da svesno, a dodao bih i vrlo bezobrazno, negira čak i zdravu pamet i prostu, matematički izraženu, ni od koga relevantnog osporenu činjenicu, sadržanu u rezultatima na parlamentarnim izborima, činjenicu koju svedoči gotovo milion glasova razlike – za koliko ih je Aleksandar Vučić porazio krajemUmesto da rade na terenu, među građanima za čije se poverenje kandiduju, da predstavljaju svoje programe, planove i ciljeve (ovo treba uzeti načelno, kao teorijsko pravilo, s obzirom na opšte poznatu istinu da nikakve programe, planove i ciljeve, osim ličnog bogaćenja i uživanja u privilegijama nemaju i da je jedini motiv njihovog „političkog” delovanja mržnja prema Aleksandru Vučiću i uspesima koje on postiže) da predlažu suvisla, ostvariva i realna rešenja za probleme koje kao država i društvo imamo, da budu argumentovano kritička, konstruktivna, za Srbiju zabrinuta i napretku Srbije posvećena opozicija, dakle – neko ko radi u korist Srbije i svih njenih građana, bez obzira na to što je politička manjina i opozicija – ovi politički diletanti, zamenjujući teze i nastavljajući da obmanjuju javnost na svojim javnim istupima – uporno pokušavaju da na vlast dođu mimo ustaljenih pravila i procedura, na silu.
Nastavljajući da rade po nalogu svojih inostranih mentora, kojima ne odgovara samostalna i suverena Srbija, koja vodi politiku na osnovu svojih državnih i nacionalnih interesa, oličenu u neodustajnoj, upornoj, mudroj i dostojanstvenoj politici predsednika Vučića – ovi mrzitelji napredne, jake i nezavisne Srbije na svojim konferencijama za štampu somnabulno konfabuliraju o nekakvim prelaznim vladama, o zabranama učešća u političkom životu Aleksandru Vučiću, o novim izborima na svim nivoima, rečju – o tome da im se vlast dodeli, nekakvom i nečijom naredbom, dekretom, kako god – samo da im se vlast, bez izbora i mimo volje građana, prepusti, jer su i sami svesni toga da je ne mogu osvojiti na zakonom i Ustavom predviđeni način, na osnovu izbornih rezultata.
Gospođe i gospodo iz opozicije – sve što ste tražili – dobili ste. Kao i uvek. Na vašu žalost, i ove, nove beogradske izbore ćete izgubiti. Kao i uvek što ste gubili. Vidimo se na biračkim mestima 2. juna. prošle godine.

Ostale vestiArhiva