Ana Brnabić, novoizabrana predsednica Narodne skupštine i bivša premijerka Vlade Srbije započela je svoju političku karijeru avgusta 2016. godine kada je izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave ko nestranačka ličnost, a u Srpsku naprednu stranku učlanila se 2019. godine. Za poverenicu Gradskog odbora Beograda SNS izabrana je u julu 2021. godine.
Na čelu ministarstva ostala je do juna 2017. godine kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove vlade. Za vreme tog mandata nakratko je preuzela i funkciju ministra finansija nakon ostavke Dušana Vujovića 7.maja, do imenovanja Siniše Malog 29. maja . Kao cilj svoje vlade često je isticala digitalizaciju i modernizaciju .
Za funkciju premijera Srbije birana je tri puta, 29. juna 2017 godine, oktobra 2020. i oktobra 2022. godine. Sa tri mandata i skoro sedam godina na toj finkciji postala je osoba koja je najduže obavljala dužnost predsednika Vlade Srbije.
Kao prva pripadnica LGBT+ zajednice na mestu predsednika Vlade Srbije, Ana Brnabić je isticala da se zalaže za nasledna prava istopolnih parova, ali LGBT+ zajednica je često isticala da se Brnabić nije uspela da se založi za LGBT+ ravnopravnost u Srbiji.
U zvaničnoj biografiji na sajtu Vlade Srbije navodi se da je učestvovala u osnivanju NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i Peksim fondacije koja stipendira magistarske studije na Univerzitetu Kembridž studentima iz Srbije i Makedonije.
Široj javnosti je postala poznata 2015. u okviru afere „Lidija Udovički“ kada je objavljen transkript telefonskog razgovora između Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre nekadašnje ministarke državne uprave Kori Udovički. U tom razgovoru, Udovički je navodno tvrdila da je kum premijera Srbije i direktor „Elektromreža Srbije“ pokušao da naplati reket od dva miliona evra firmi Continental Wind Serbia, čiji je direktor bila Ana Brnabić. Ona je tada na konferenciji sa Nikolom Petrovićem demantovala sve navode.U martu 2016. je u javnoj debati došla u sukob sa Fiskalnim savetom koji je osporio isplativost uvođenja onlajn fiskalizacije, za šta su se, sa druge strane, NALED i Brnabićeva, nedvosmisleno zalagali.
Studije poslovne administracije završila je na univerzitetu Nortvud u Mičigenu završila je 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga na Hal univerzitetu u Engleskoj, navodi se u zvaničnoj biografiji.
U Srbiju se vraća 2001. godine, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, a koje je finansirao USAID.
Rođena je 1975. godine u Beogradu, gde je završila Petu beogradsku gimnaziju 1994. godine.

Ostale vestiArhiva