Ukoliko bi do zatvaranja zaista došlo, bio bi to prvi takav slučaj u istoriji i jedan od najdramatičnijih geopolitičkih poteza u savremenoj energetskoj politici.Sagovornici lista Danas ukazuju da je Ormuski moreuz strateški ključan prolaz kroz koji se transportuje oko 20 odsto svetske nafte i čak 33 odsto tečnog prirodnog gasa (LNG), te da bi svaka blokada značajno uticala na rast cena energenata, podstakla inflaciju i imala negativne posledice po globalnu ekonomiju.
Kroz Ormuski moreuz prolazi nafta poreklom iz Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2021. godine uvezla čak 64 odsto nafte iz Iraka, dok je 2022. godine taj udeo iznosio 52 odsto.Podaci Agencije za energetiku pokazuju da je Srbija prošle godine osim iračke nafte (Basrah Medium) uvozila i naftu iz Azerbejdžana (Azeri), Kazahstana (CPC, KEBCO), Norveške (Johan Sverdrup), Nigerije (Bonga, Bonny light), Egipta (Qarun), kao i Libije (Al Jurf i Es Sider). Srbija od 2023. godine ne uvozi rusku naftu zbog evropskih sankcija.
Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić objasnio je za Danas da Srbija, tačnije NIS, kupuje naftu na otvorenom tržištu, uglavnom na Mediteranu, te da ukoliko dođe do zatvaranja Ormuskog moreuza i prekida isporuke iračke nafte postoji na tržištu i niz drugih potencijalnih dobavljača.
Prema njegovim rečima, Srbija bi u tom slučaju mogla da poveća uvoz nafte iz Libije i Norveške. Zatim, kako je dodao, u igri je i nafta iz drugih afričkih zemalja, pa čak i američka i južnoamerička nafta.
„Trgovci su ti koji sada stupaju na scenu, ali sve će zavisiti od raspoloživosti nafte, slobodnih količina i transportnih kapaciteta“, ukazao je Savić.

Ostale vestiArhiva