- Klimatske promene su glavni uzrok lošeg ovogodišnjeg roda, umesto da imamo oko 60 ili 80 hiljada tona maline, mi imamo daleko manje. Ipak, nije problem samo u količini već i u kvalitetu. Jako sunce, ne samo toplota već i spektar zračenja, uticali su na kondiciono stanje, odnosno pogorevanje lisne mase i plodova koji su dosta sitni. Ta krupnoća i karakteristike ovogodišnjeg roda nisu ono na šta su kupci od nas navikli, tako da taj problem i sve ovo što se desilo, će se odraziti i na sledeću godinu - kazao je dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo.- Ni država nije ništa uradila sa svojom Radnom grupom, savetom od 2018. godine nijedan odgovor nije dat na rešavanje problema u srpskom malinarstvu. Ako mislimo da se bavimo proizvodnjom maline moramo imati sasvim drugačiji pristup i mnogo ozbiljnije i temeljnije da se sagledaju problemi i ponude rešenja. Nije to samo u pitanju sadni materijal, tu su u pitanju i mnoge druge stvari, pre svega poznavanje tržišta. To je ono sa čim naši otkupljivači i izvoznici često prave greške. Tako imamo ili preniske ili previsoke cene, kao što je bilo pre par godina. Jako je važno poraditi i na marketingu, da se ne šalju ružne slike iz naših malinjaka, da se priča o lošim standardima. Kako god, mi smo uvek bili standard za kvalitet maline u svetu i to tako treba i da ostane. Naravno, na tome treba raditi - poručio je Leposavić.

Ostale vestiArhiva