Ekonomske aktivnosti u Srbiji funkcionišu slično kao i spoljna politika zemlje – sa svima smo dobri, dok se ne zahteva poštovanje prava ili igranje po pravilima. Ali kao i uvek u životu, ne možete da budete članovi svakog kluba, jer svaki klub ima svoja pravila i zahteve. Kada su Sjedinjene Države uvele sankcije Rusiji videlo se da političari u zemlji ne žele da pokvare odnose sa SAD, ali nisu pokazali ni netrpeljivost prema Rusiji što „bratsku Srbiju“ pušta niz (NIS-ovu) vodu. Umesto toga vlasti su se odlučile da ćute, trpe ogromnu ekonomsku štetu da se ne bi zamerili Vladimiru Putinu. Ali sada kada Evropska unija zaista zahteva da se ispuni obećano (spoljno političko usaglašavanje sa Briselom), pa je čak spremna i da ne isplaćuje novac iz EU fondova dok ne vidi napredak, predsednik Aleksandar Vučić odlućio je, kako izgleda, da odbaci evropski put i posveti se Aziji. Jer sve i da hoće da se okrene Rusiji, sa kojom imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini koji je neiskorišćen, ova zemlja je u ratu i pod sankcijama, sa sve manje kapitala.

„Nekada ste mogli da napredujete i da budete uspešni samo kao članica EU. Mi nećemo skoro postati članica EU, kao što neće ni mnoge druge zemlje.
Za nas je važno da nama raste životni standard. To je ono za šta živimo i sve više investicija nam dolazi iz Azije. Mi moramo da razmišljamo o životu naših ljudi. Dobro smo razumeli poruku EU, ne ljutimo se. Želite neke druge ljude? Sve je to okej i to je to“, rekao je Aleksandar Vučić. Srbija je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji zvanično dobila 1. marta 2012. godine.

Okrenuti leđa klubu EU i oslanjati se isključivo na investicije iz Azije neće biti moguće iz dosta razloga. Jedan od bitnijih je činjenica da se ono što kineske kompanije proizvode u Srbiji najviše plasira upravo na tržištu EU. Tako da ova izjava može da se posmatra u kontekstu gorkog razvoda koji opet može da košta samo Srbiju, odnosno njene građane koji će možda već ove godine imati priliku da odlučuju da li da zadrže ili na izborima promene ovu vrstu.

„Tokom 2025. godine došlo je do zaoštravanja odnosa kada su uvedene carine merene milijardama, na šta je Kina odgovorila reciprocitetom. Iako su EU i francuski predsednik pretili merama za smanjenje deficita, Kina je na kraju ostvarila rekordan suficit. Najavljene su nove investicije iz Kine, a postoji nada da će se one fokusirati na visoku tehnologiju (za Srbiju). Evropa ne može sprovesti zelenu transformaciju bez Kine. Razlog su retki metali čija se eksploatacija i prerada u ogromnoj meri obavljaju u Kini, pa će Evropa u srednjem roku morati da ostane čvrsto vezana za kinesko tržište“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Sada vidimo, sudeći prema izveštajima iz sveta, da se EU ponovo vraća na pregovore sa Kinom i da se sve više okreće tom delu sveta.

Ostale vestiArhiva