Prema Zakonu o trgovini naime, između 1.i 15.jula vlasnici prodavnica obuće i odeće imaju pravo da obelodane takozvano letnje sniženje cena. Kad god artikli značajnije pojeftine kupci su skeptični da li je zaista reč o sniženjima ili pak o pokušaju nesavesnih trgovaca da ih obmanu. Nije redak slučaj da su građani koji tako razmišljaju veoma često u pravu, međutim uteha treba da im bude to da su pravila koja propisuju izmene i dopune Zakona o trgovini od 1.maja, sada znatno stroža i garantuju daleko bolju zaštitu potrošača nego što je ranije bio slučaj.

Ovaj zakon naime donosi ozbiljne izmene u načinu na koji trgovci smeju da oglašavaju popuste, a glavna meta novih pravila su upravo dosadašnji trikovi kojima su se kupci dovodili u zabludu. Najveća novina jeste uvođenje takozvanog pravila od 30 dana za obračun stare cene. Naime, ranijih godina bila je javna tajna da pojedini trgovci samo dan ili dva pre početka sezonskog sniženja veštački podignu cenu nekog artikla, kako bi precrtana cifra izgledala što viša, a sam procenat popusta primamljiviji.

Od 1. maja, kada je zakon stupio na snagu, to je strogo zabranjeno. Trgovac je sada obavezan da kao pređašnju, odnosno precrtanu cenu, istakne isključivo onu najnižu po kojoj je proizvod prodavan u poslednjih 30 dana pre početka sniženja. To praktično znači da ako je majica tokom celog juna koštala 2.000 dinara, trgovac ne sme u julu da je podigne na 3.000 da bi oglasio popust od 50 odsto i prodavao je za 1.500 dinara To nije moguće jer se kao osnovica za popust mora uzeti onih 2.000 dinara, što potrošačima omogućava da na etiketi zaista vide stvaran i realan popust.

Novina je i to da tržišna inspekcija sada ima softverske alate za onlajn kontrolu istorije cena, a kazne za trgovce koji varaju sa procentima su drastično uvećane. Takođe, ono što kupci treba da znaju je to da je pod okriljem letnjeg sezonskog sniženja zabranjeno prodavati zimsku robu.

Ovde treba biti posebno oprezan, jer nesavesni prodavci često pokušavaju da prevare kupce tako što pod terminom "međusezonska garderoba" kupcima pokušavaju da prodaju primera radi džemper ili kaput. Trgovac koji se odluči za tako nešto svesno čini prekršaj jer na rafovima i vešalicama koji su označeni kao sezonsko sniženje u julu sme da se nalazi isključivo roba koja pripada tekućoj letnjoj sezoni.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za NIN kaže da ta organizacija, između ostalog, dobija prijave građana i o nesavesnom ponašanju vlasnika prodavnica garderobe.

“Ono što je veoma interesantno je to da nam se najviše javljaju obrazovani i materijalno situirani potrošači, među kojima ima i stranaca, koji mogu da prepoznaju da su ugrožena njihova prava, odnosno da neko želi da ih nasamari. Zbog toga nam se javljaju i traže preporuku šta je najbolje da urade kako bi se zaštitili od toga, a da oni koji se služe prevarama budu adekvatno kažnjeni. U slučaju da građani uoče kršenje pravila koje važe za prodavnice, odnosno imaju saznanja da je cena povećana neposredno pre uvođenja sezonskog popusta ili ako primete da se u julu prodaju zimske stvari imaju prvo da se obrate nadležnim organima. Konkretno to je tržišna inspekcija koja je dužna da proveri navode i ukoliko se oni pokažu kao tačni da pokrene proces protiv nesavesnog trgovca”, objašnjava naš sagovornik.

Treba naglasiti i to da je ono što i dalje stvara veliku zabunu kod kupaca terminologija koju trgovci koriste kada nude razne vrste popusta. Kupci neretko misle da su sezonsko sniženje, akcijska prodaja i rasprodaja ista stvar, ali je suština potpuno drugačija s obzirom na to da ih zakon deli na tri potpuno različita modela poslovanja sa jasnim pravilima.

Prvi model je sezonsko sniženje, koje se prema zakonu može organizovati samo dva puta godišnje. Ova zakonska mera postoji još od 2019. godine. Letnje sniženje sme da počne isključivo u periodu od 1. do 15. jula, dok zimsko počinje 25. decembra i traje do 10. januara. Glavna svrha sezonskog sniženja je redovno čišćenje magacina i zaliha na samom kraju sezone, a zakon striktno propisuje da ono može trajati najviše 60 dana.

Druga vrsta popusta označena je kao akcijska prodaja. Za razliku od sezonskog sniženja, trgovac ima pravo da ovaj vid kupovine organizuje bilo kada tokom godine i kad god on to odluči. Akcija služi kao kratkoročni podsticaj prodaje za određeni artikl ili grupu proizvoda, kao što su vikend akcije ili popusti na određeni brend. Ipak, i ovde postoji stroga vremenska kočnica jer zakon propisuje da akcija za jedan konkretan proizvod može da traje najduže 31 dan. Na akcijama trgovci smeju da nude bilo koju robu, pa tako usred leta možete kupiti zimsku jaknu na popustu, ali na njoj mora pisati "akcija", a ne "sezonsko sniženje".

Ostale vestiArhiva