Slobodno vreme
Zdravlje
Bioprognoze postale rizične po zdravlje ljudi
21.09.2007. 12:00
Izvor: Mondo
Bioprognoze postale rizične po zdravlje ljudi
Bioprognoze su poslednjih godina toliko uzele maha da su postale faktor rizika po zdravlje ljudi, upozorili su učesnici tribine Tanjuga, inženjer elektronike Milan Stevančević i primarijus dr Miroslav Djekić.
U raspravi na temu "Meteoropatija", Stevančević je ukazao da se u domaćim medijima, često bez ikakvih kvantitativnih merila, čuju priče o naglim promenama temperature, pritiska, ozonskim rupama i visokom stepenu UV zračenja, efektima staklene bašte...
"Saveti o tome kako se ponašati pri meteorološkim promenama obično su bili kontraproduktivni i kao takvi su zaista počeli da ugrožavaju zdravlje ljudi", upozorio je on, istakavši da ove godine, na primer, UV zračenja uopšte nije bilo, ali da su od takve propagande korist imali proizvodjači hemijskih preparata za zaštitu od sunca.
Stevančević je objasnio da se saveti na bazi bioprognoze zasnivaju na pogrešnoj hipotezi da su nagle promene vremena glavni uzročnici zdravstvenih problema ljudi, posebno hroničnih bolesnika. On je naveo da je ova hipoteza napuštena pre više godina kada su svetski naučnici, koji se bave humanom biometeorologijom, zaključili da temperatura, pritisak i vlažnost vazduha ne mogu da utiču na zdravlje ljudi, osim ukoliko se radi o ekstremnim vrednostima.
Prema istraživanjima Stevančevića, na neželjene efekte ne utiču metereološki parametri, već elektromagnetna energija koja nastaje vulkanskim promenama i eksplozijama na Suncu.
Stevančević je početkom ove godine objavio knjigu "Tajne sunčevog vetra" u kojoj, izmedju ostalog, objašnjava uticaj solarne energije i magnetnih bura na ekološko okruženje i ljude. Prema rečima autora, rizici od vremenskih promena mogu se predvideti jedino elektromagnetnom prognozom koja se može matematički precizno izračunati na osnovu satelitskih posmatranja.
Koristeći ovu metodu, Stevančević je dao tačnu prognozu za 97 dana vrelog leta koje je za nama i najavio dugu i oštru zimu.
Djekić je ukazao da su samo neka sunčeva zračenja štetna, a da njihov uticaj na pojedinca zavisi od "elektromagnetnog imuniteta".
Svaka osoba, kako je rekao, ima lični osećaj nelagodnosti izazvan dejstvom Sunčevog vetra, a ista energija prouzrokuje različite neželjene manifestacije kod različitih osoba.
Djekić je istakao da su na osnovu elektromagnetske metode moguće dugoročne i precizne meteorološke prognoze i da bi svaka zemlja trebalo da ima Institut ili Centar u kojem bi grupa stručnjaka pratila elektromagnetna i korpuskularna zračenja Sunca i pružala potrebne informacije vojsci, policiji ili gradjanima putem medija.
"Takvi centri odavno postoje u nekim razvijenim zemljama, jer su od posebnog interesa za zdravlje nacije", rekao je on.
Tako je, na primer, putem elektromagnetne prognoze moguće odrediti inače veoma kratke periode štetnog X zračenja čije se kancerogeno dejstvo javlja tek mnogo godina kasnije, naveo je Djekić.
Izradom skale vremenskog faktora rizika na osnovu ove prognoze moguće je preventivno delovati na zaštitu zdravlja ljudi, zaključio je on.