Slobodno vreme
Zdravlje
Kad sunce udari u glavu
20.07.2009. 12:00
Izvor: Blic
Kad sunce udari u glavu
Za ovo leto se s pravom može reći da je varljivo. Posle učestalih kiša i velike vlažnosti vazduha, meteorolozi kažu da nas očekuje period velikih vrućina. I jedno i drugo može da izazove probleme – nakon velikih kiša dešavaju se isparavanja, pa je toplota vazduha pojačana i teže se podnosi. Zbog toga i najzdravijoj osobi može da se dogodi toplotni udar ili, kada je reč o velikim vrućinama, sunčanica.
Pri velikim vrućinama temperatura okoline je ista ili viša od temperature tela. U takvoj situaciji je otežan prirodni mehanizam hlađenja, pa je znojenje pojačano. Organizam ne može da emituje toplotu u okolinu, nego se zagreva. Javljaju se prvi simptomi – iscrpljenost, osećaj nemoći, grčevi u nogama, a kao posledica toga toplotni udar, pa i sunčanica – objašnjava doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Vrućine su neprijatne, naročito za stariju populaciju, srčane bolesnike, osobe s povišenim krvnim pritiskom i oslabljenog imuniteta, kao i za decu ukoliko nisu zaštićena na pravi način. Do toplotnog udara, kaže naša sagovornica, dolazi ako se ne poštuju pravila ponašanja koja važe za vreli letnji period.
Ako je strujanje vazduha onemogućeno zbog neadekvatnog oblačenja, nošenja sintetičke odeće i debljih materijala i ako se boravi u prostoriji gde je više ljudi, to dovodi do zagrevanja organizma i do prvih simptoma toplotnog udara. Tome doprinosi i dugo stajanje i konzumiranje masne i teške hrane. Osećaj zamora, vrtoglavica, nesvestica, slabost u nogama, nelagodnost, razdražljivost, ponekad i agresivnost i, po pravilu, nagli gubitak svesti prvi su simptomi toplotnog udara – objašnjava doktorka Šehić.
Osobu s ovakvim simptomima odmah treba izmestiti u prostoriju koja je rashlađena, dobro provetrena, raskomotiti je, dobro iskvasiti sunđerom ili peškirom koji je nakvašen hladnom, ne ledenom vodom. Obavezno je staviti u ležeći položaj, pokvasiti predeo oko vrata, čelo, unutrašnju stranu ruku, a zatim taj hladan oblog ponovo nakvasiti i staviti na grudi. Potrebno je smanjiti gužvu oko osobe koja je doživela toplotni udar i dati joj u razmacima od po minut da pije vodu u koju je dodato malo soli. Pogrešno je dati joj da popije svu vodu iz čaše odjednom. Izbegavajte i ledene napitke. Posle toplotnog udara osoba se vrlo brzo i bez ikakvih posledica oporavlja. Poželjno je da par dana posle toga odleži i da se odmara.
Kada se poštuju pravila oblačenja, a to podrazumeva što komotniju a ne usku garderobu, i kada se prave pauze u hodu, boravi u hladu i ako se ne unose teški obroci pre izlaženja na vrućinu, onda je mogućnost toplotnog udara mala – naglašava doktorka Šehić, i savetuje da ako baš morate da boravite u gradskom prevozu, onda neka to bude što kraće i insistirajte na provetrenosti. Izbegavajte izlaženje u periodu od 11 do 16 časova.
Za razliku od toplotnog udara, sunčanica nastaje kao posledica direktnog delovanja sunčevih zraka na centralni nervni sistem. Uglavnom se dešava onima koji dugo borave na otvorenom, bilo zbog radne obaveze, bilo da su se izložili suncu na plaži.
Prema rečima doktorke Šehić, simptomi se javljaju tek kad prođe neko vreme. Najpre dolazi do prodorne jake glavobolje, nagona za povraćanjem, pa i povraćanja, vrtoglavice i povišene telesne temperature. Prva pomoć se ukazuje slično kao i kod toplotnog udara – rashladiti i provetriti prostoriju, osobu smestiti u ležeći položaj, izboriti se sa povraćanjem nadoknadom tečnosti, sniziti temperaturu, samim tim i ublažiti glavobolju. Oni koji su doživeli sunčanicu ne treba odmah ponovo da izlaze na sunce.
Da biste izbegli sunčanicu, veoma je važno pre izlaska iz kuće glavu zaštitite šeširima ili kapama sa širokim obodom. Prilikom velikih vrućina nije sramota nositi i suncobran. Obavezno nosite i flašicu vode sa sobom – savetuje doktorka Šehić, i ističe da sunčanica ne ostavlja posledice osim sećanja na ovaj neprijatan momenat.