Izveštaj dvostranačke Studijske grupe je novi dosad najjači unutrašnji pritisak na predsednika Džordža Buša, procenjuju poznavaoci, da hitno promeni strategiju u Iraku kako bi našao „častan izlaz” za SAD iz tamošnjeg ratnog košmara i sprečio izbijanje šireg, regionalnog, oružanog sukoba. Beloj kući će, smatra se, biti vrlo teško da se ogluši o te juče objavljene preporuke, kojima se insistira – i na novom kursu prema proširenom Bliskom istoku, a time i na popriličnom prekrajanju njene globalne politike.

Više je razloga za povećanu obaveznost primene inače savetodavnog dokumenta. Najvažniji je, svakako, već rašireno priznanje da Amerika „više ne može da nastavi putem koji ju je doveo do zaglibljivanja u Iraku”.

Hroničari tome dodaju „intimističku” notu. Jer, kažu, promenu kursa sada forsiraju kadrovi iz mandata Džordž Buša starijeg, koji su konsultovali i njega lično, pa postoji nada da će sadašnji lider najzad poslušati kritike jer dolaze iz okruženja njegovog oca.

Raport Studijske grupe je „manifest realizma”, ističe danas „Vašington post” uz sugestiju da je to veliki napredak u poređenju sa prethodnim „lakirovkama”. Navodi se, pri tom, primer da je jednog julskog dana u Iraku, vojna služba prijavila 93 akta nasilja, a da je naknadnom proverom utvrđeno da ih je bilo 1.100. Administracija je dosad često kritikovala medije za „preterivanja u katastrofičnosti”, ali se ispostavlja da je ona preterivala u „prolepšavanju grube stvarnosti”. Teško je praviti dobro politiku na osnovu informacija koje se sistematski skupljaju s ciljem da minimalizuju odstupanja (stvarnosti) od političkih ciljeva – zaključuje „Post”.

Čak se i „manifest realnosti” mestimično sudara s realnošću – uviđa „Ju-Es-Ej tudej”. Kako će se ostvariti preporuka za pojačani trening iračkih oružanih snaga kad vrlo malo Amerikanaca na terenu govori arapski – ukazuje se uz preciziranje da taj jezik tečno upotrebljava samo šest ljudi od ukupno 1.000 zaposlenih u ambasadi SAD u Bagdadu. Ili – treba li pretiti uskraćivanjem američke podrške iračkoj vladi ako ne ispunjava dogovorene obaveze, kad je ona i onako uzdrmana udarima gerile koja nadmašuje moć zvaničnih trupa?

Nije sasvim realno ni očekivati da će obraćanje sadašnjim „neprijateljima” SAD – Iranu i Siriji – za pomoć u stabilizaciji susednog im Iraka, biti plodotvorna koliko se priželjkuje. Bar ne ubrzo i ne bez ustupaka odavde na koje će Bela kuća teško pristati. Vašington, naime, insistira da se Iran odrekne nuklearizacije, u kojoj se odavde vidi težnja za pravljenje atomske bombe, što Teheran odbacuje. Ujedno, kooperacija sa Damaskom bi podrazumevala podršku njegovom zahtevu da mu Izrael vrati okupiranu Golansku visoravan, a što bi poremetilo odnose Vašingtona s glavnim bliskoistočnim saveznicima u Tel Avivu…

Studijom su posredno „potkačeni” svi stubovi ovdašnjeg sistema. Za neefikasnu strategiju u Iraku najveću odgovornost snose Bela kuća i Pentagon, za nedovoljno delotvornu diplomatiju – Stejt department, a deo krivice snosi i Kongres koji nije dovoljno nadzirao poteze izvršne vlasti, često ostajući posvećen međupartijskom prepucavanju. „Građani su na izborima i Studijska grupa u svom izveštaju tražili promenu kursa u Iraku i Bušova administracija to mora da uvaži” – poručuje nastupajući lider senatske većine, opozicionih demokrata, Hari Rid. Autori raporta, veterani Džejms Bejker i Li Hamilton, kažu da su bili „iznenađeni” Bušovim dobrim prijemom njihovog kritičkog dokumenta.

Bela kuća nagoveštava da bi Buš mogao da, već do kraja ove godine, objavi korekciju kursa u vidu „novog puta napred u Iraku”. Iščitaće u međuvremenu, dodaje se, nalaze Združenog generalštaba vojske, Pentagona, Stejt departmenta. A već danas će čuti i šta o svemu tome misli njegov glavni spoljni saveznik, britanski premijer Toni Bler, koga prima u Beloj kući.

Situacija u Iraku, evidentirana izveštajem Studijske grupe, jeste „loša i pogoršava se”. Takav tok će se teško zaustaviti, proizlazi iz raporta koji upozorava da američka vojska ne bi smela ni da ostaje još dugo u borbama, koje joj odnose sve više života i povećavaju nezadovoljstvo ovdašnjih građana, niti da se naglo povuče iz te zemlje, jer bi se haos tamo i pojačao i proširio Bliskim istokom.

Nade se sada najviše polažu u diplomatiju. A ona traži mnogo više vremena od onoga s kojim se računa na nemilosrdnom bojištu.

-----------------------------------------------------------

Potvrđena kandidatura novog šefa Pentagona

Gejts ka objedinitelj

VAŠINGTON, 7. decembra - Bivši šef CIA Robert Gejts (63) dobio je sinoć senatsku potvrdu svoje kandidature za šefa Pentagona gde će zameniti Donalda Ramsfelda koji je nedavno podneo ostavku zbog neefikasnosti na iračkom bojištu. Budući ministar odbrane SAD se istovremeno ispostavlja kao retki objedinitelj ovde razbuktalih političkih strasti, jer mu bezmalo jednodušno poverenje iskazuju obe glavne stranke.

Komitet za oružanu službu mu je nominaciju prihvatio jednoglasno sa 24:0, a plenum Senata odnosom glasova 95:2, baš na dan objavljivanja izveštaja dvopartijske Studijske grupe kojim je zatražena bitna promena kursa u Iraku. Gejts je, inače, bio član te analitičke ekipe.

Procenjuje se da je podršku opozicionih demokrata, koji od Nove godine preuzimaju vođstvo u oba doma Kongresa, dobio kao strateg rešen da ispravi američki vojni kurs na glavnom spoljnom frontu. U to ih je, uz ostalo, uverio priznanjem da „SAD ne pobeđuju u Iraku” i da je spreman da „čuje šta drugi kažu”.

Polaganje zakletve i stupanje Gejtsa na čelo Pentagona predviđeno je za 18. decembar. Kao razlog za taj „odloženi termin”, zvanično je navedeno izvršavanje Gejtsovih preostalih obaveza na teksaskom univerzitetu „Ej end Em”, čiji je rektor.

Ostale vestiArhiva