U Srbiji se, prema oceni stručnjaka, sistemska borba protiv korupcije odvija sporo, neizvesno je da li postoji politička volja, a pomak je najvidljiviji u otkrivanju dela korupcije sa elementima organiozvanog kriminala.

U Srbiji je pre godinu dana, 8. decembra 2005. godine, usvojena Nacionalna antikorupcijska strategija. Nekoliko nedelja pre toga ratifikovana je UN konvencije protiv korupcije. Usvajanje tog dokumenta u Skupštini SCG, u paketu sa nizom drugih međunarodnih akata, prošlo je nezapaženo.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje da su Nacionalna strategija i UN kovencija povezani jer nijedan od njih ne može da se primenjuje bez ozbiljne razrade i ugrađivanja predviđenih mehanizama u zakone.

Prema Nenadićevim rečima, usaglašavanje domaćeg zakonodavstva i prakse sa UN konvencijom do sad nije bilo predmet širih rasprava, ali se na ugrađivanju u domaće zakonodavstvo nekih principa, koji se u njoj pominju, ipak radi. U tom smislu su svakako značajne izmene Zakonika o krivičnom postupku koje treba da se primenjuju počev od sredine naredne godine.

Jedna od stavki koja povezuje rad na implementaciji strategije i konvencije je član 6 Konvencije UN u kojem se preporučuje formiranje jednog ili više nezavisnih tela za sprečavanje korupcije.

Nenadić dalje navodi da je definicija javnog funkcionera u Konvenciji šira od one koja se koristi u propisima o sprečavanju i rešavanju sukoba interesa u Srbiji danas.

Usvojeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama garantuje široka prava, između ostalog i u pogledu informisanja o postupcima i donošenju odluka u organima vlasti, ali je primena tih normi i dalje nedovoljno dobra, što se može smatrati i kršenjem obaveza iz Konvencije.

Analizom primene propisa o nabavkama, naročito u domenu pripreme i izvršenja bi se dalo zaključiti da i tu praksa zaostaje za principima Konvencije, navodi programski direktor Transparentnosti Srbija.

Analizirajući proteklu godinu i predstojeće obaveze, Nenadić je ocenio da je rad na borbi protiv korupcije i dalje nemerljivo sporiji nego što to potrebe društva zahtevaju.

U ozbiljnost političke volje može se ozbiljno sumnjati usled toga što se i postojeći antikorupcijski propisi često osporavaju sa visokih položaja. Međutim, ne može se poreći da ima pomaka, koji se ostvaruju pre svega kroz rad nezavisnih tela iz pojedinih oblasti ali i kroz stvaranje uslova za povećano delovanje policije i tužilaštava u otrkivanju korupcije sa elementom organizovanog kriminala, zaključio je Nenadić.

Ostale vestiArhiva