Višečasovnim davanjem uvodne reči tužioca u sredu je u Haškom tribunalu počelo sudjenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, na koje je čekao četiri i po godine u pritvoru tog suda, kome se dobrovoljno predao februara 2003. godine.
Tužilac Kristina Dal izjavila je u uvodnoj reči da se Šešelj, koji je optužen za ratne zločine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovništva iz dela Vojvodine od 1991-1995, zajedno sa vodećim strukturama moći, zalagao za stvaranje "velike Srbije".
"Zajedno sa drugima, Šešelj je imao za cilj trajno proterivanje nesrpskog stanovništva sa teritorija koje je smatrao srpskim", naglasila je ona, ukazujući da se Šešelj zalagao za "veliku Srbiju" sa zapadnom granicom duž linije Virovitica-Karlovac-Karlobag.
Dalova je rekla da će Tužilaštvo dokazati da su Šešeljeve akcije i dela bili proračunati i da su njegovi govori podstrekivali na zločine nad nesrpskim stanovništvom kao i da su bili značajan deo njegovog doprinosa radu političkih i vojnih vodja da prisilno isteraju nesrpsko stanovništvo iz njihovih kuća.
Na Šešeljeve tvrdnje da je optužen za novo krivično delo - govor mržnje - Dalova je rekla da "na žalost, govor mržnje i ratna propaganda nisu ništa novo, Šešelj se služio proverenim tehnikama da zatruje umove svojih sledbenika".Ona je istakla da je Šešelj u govorima mržnje koristio više tehnika - "upućivao je pretnje, trgovao ranama iz prošlosti, veličao svoju grupu i omalovažavao sve koje nisu njoj pripadali".
Prema njenim rečima, Šešelj je svojim govorima "demonizovao i dehumanizovao Hrvate i muslimane". "Propovedao je ratnu, brutalnu ideologiju koja je organizovala široko stanovništvo da vrši nasilje i istrebljuje svoje bližnje", kazala je tužiteljka.
On je iznela da je Šešelj sa svojim saradnicima organizovao i finansirao dobrovoljce, koji su koristile ime "četnici" ili "šešeljevci", i koji su sa drugim srpskim dobrovoljcima i vojnicima činili zločine radi "oslobadjanja srpskih teritorija".
Šešeljeve dobrovoljce je obučavala i snabdevala opremom JNA i ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, konstatovala je Dalova. Ona je navela da je Šešelj često obilazio liniju fronta i da je mogao da vidi i u Hrvatskoj i u BiH kakva razaranja čine njegovi dobrovoljci kao i da je znao za zločine širokih razmera, ali je i dalje insistirao na svom cilju - homogenoj, "velikoj Srbiji".
Dal je kazala da je Šešelj mnoge dobrovoljce i njihove komandante unapredio tokom 1992. i 1993. godine, posle izvršenih zločina u Hrvatskoj i BiH, a jedan od njih je bio Milan Lančužanin-Kameni, koji je komandovao dobrovoljcima u Vukovaru 1991. godine, kada je Vukovar pao u ruke srpskih snaga.
Ona je rekla da je Kameni, koga je Šešelj unapredio u čin vojvode 1993. za zasluge na ratištu, osudjen nedavno u Beogradu na 20 godina zatvora za počinjene zločine na Ovčari.
Iako cilj - stvaranje "velike Srbije" nije ostvaren, ostvareno je etničko čišćenja, naglasila je Dal.
Ona je rekla da će tužilaštvo da izvede dokaze o Šešeljevim huškačkim govorima posle kojih su počinjeni zločini u delovima Hrvatske i BiH.
Dal je rekla da će Tužilaštvo da dokaže da je Šešelj odgovoran, jer je učesnik udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uklanjanje Hrvata, muslimana i drugog nesrpskog stanovništva iz velikih delova Hrvatske i BiH, za šta je bila nužna upotreba sila i sprovodjenje zločina.
"Deportacija i prisilno premeštanje su bili deo cilja udruženog zločinačkog poduhvata, a ubistvo, mučenje, premlaćivanja, seksualna zlostavljanja i zatvaranja su bila predvidiva dela. Ta krivična dela prihvatili su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata", istakla je tužilac Dal.
Prema Dalovoj, cilj udruženog zločinačkog poduhvata stalno je bio isti, ali su se načini sprovodjenja tog cilja menjali.
Dalova je navela Šešeljeve reči iz jednog intervjua, gde je rekao da nema grižu savesti zbog stradanja hrvatskih civila, jer veliki broj Srba pati u ratu i preživljava teške stvari, i da on jedino brine za pripadnike svog naroda."Šešelj nema saosećanja", zaključila je na kraju četvoročasovne uvodne reči tužiteljka Dal.
Lider radikala dobrovoljno je otišao u Hag 24. februara 2003. godine, ubrzo po obelodanjivanju optužnice. Šešelj je najavio da će na sudjenju osporiti koncept "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i govora mržnje kao krivičnog dela, na kojim je zasnovana optužnica protiv njega. Šešelj, koji se sam brani, u četvrtak će na sudjenju, umesto uvodne reči, dati izjavu optuženog. Prvi svedok optužbe biće izveden 11. decembra.

Ostale vestiArhiva