U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje se sada čini kao verovatan scenario, potezi Srbije prema međunarodnoj zajednici mogli bi nas dovesti u neku vrstu samoizolacije. Iako iz Vlade i iz opozicije stižu uveravanja da bi u tom slučaju moglo doći "samo do smanjenja diplomatskih odnosa" sa pojedinim zemljama, za Srbiju koja žuri ka EU i kojoj su nužne strane investicije takav diplomatski manevar imao bi dalekosežne posledice.
Takva vrsta smanjenja diplomatskih odnosa podrazumevala bi povlačenje ambasadora iz onih zemalja koje bi priznale nezavisno Kosovo, svođenje diplomatskih odnosa na nivo otpravnika poslova, a vrlo verovatno i kontramere tih zemalja po principu reciprociteta.
- Takav scenario je vrlo moguć, a ovakvi potezi će se možda preduzeti da bi se smanjila sopstvena odgovornost što je do toga došlo, ali i da bi se pokazalo kako mi preduzimamo sve moguće mere - objašnjava za "Blic nedelje" Dušan Lazić, višegodišnji diplomata i član Foruma za međunarodne odnose. On ocenjuje da bi takav potez Srbije bio propagandni, a ne suštinski, ali bi imao po nas brojne štetne posledice.

Šteta za Srbiju
- Jasno je da, ukoliko SAD i većina zemalja EU prizna nezavisno Kosovo, takav naš potez ne bi imao za njih nikakav efekat. On bi bio samo na štetu interesa Srbije i vodio bi ka dubokoj samoizolaciji zemlje- kaže Lazić. Takve mere on naziva merama "štetom na štetu", sa višestrukim negativnim posledicama za Srbiju.
I Milan St. Protić, bivši ambasador u SAD, veruje da će do neke vrste prekida odnosa doći, jer se očekuje da vlast nekako reaguje na eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova.
- Moguće je da se Vlada dogovori s tim zemljama da se na neko vreme prekinu diplomatski odnosi, a da oni to ne shvate tako, već kao manevar za smirivanje javnosti u Srbiji. To bi bila neka vrsta diplomatskog pozorišta. Ipak, lako je moguće da to bude naš jednostrani potez bez dogovora sa zapadnim zemljama, što bi bilo samo na štetu Srbije - tvrdi Protić. On upozorava da bi prekid odnosa imao smisla samo ako bi Srbija imala podršku zemalja u okruženju, koje u tom slučaju ne bi priznale nezavisnost Kosova.
- Pošto kod nas to nije slučaj, došlo bi i do prekida odnosa sa zemljama u regionu, a to bi imalo teške posledice po srpski narod u tim zemljama - kaže Protić. Takvi potezi naših vlasti, kaže Protić, značili bi dvostruki gubitak - i Kosova i evropskog puta za Srbiju.
S druge strane, Lazić upozorava da bi takva dešavanja dovela i do političkih previranja u zemlji i jačanja radikala i drugih nacionalističkih snaga, dok bi život građana bio teži, a perspektive sve manje.
- U toj situaciji imali bismo uzdržanost evropskih zemalja prema Srbiji, a bile bi zamrznute i aktivnosti na pridruživanju EU. U takvoj situaciji neće dolaziti u Srbiju strane investicije i kapital, jer nema stabilne političke situacije - kaže Lazić.

Loše za izvoznike
On podseća da je u prvih devet meseci ove godine naš spoljnotrgovinski deficit iznosio 4,7 milijardi evra, što je za tridesetak odsto više nego u istom periodu prošle godine.
- To znači da mi ni sada nismo u stanju da prodamo robu u svetu, jer nije konkurentna, a zamislite tek šta bi bilo ako se samoizolujemo - kaže on. U takvoj situaciji, za koju upućeni tvrde da bi mogla da potraje i godinu dana, bilo bi teško držati inflaciju na planiranom nivou, a i kurs evra bio bi teško održiv. Lazić smatra da bi to bilo pogubno za standard naših građana, za reforme i za sve nas.
Ekonomista Saša Đogović kaže da su svaki prekid diplomatskih odnosa i politička nestabilnost štetni za ekonomiju zemlje.
- U tom slučaju prva negativna posledica bio bi smanjen priliv stranog kapitala, i to pre svega manje grinfild investicija, dok bi se proces privatizacije javnih preduzeća - NIS-a, Jata, Telekoma, nastavio nesmetano. Tada bi se Rusima otvorio put, smanjila bi im se konkurencija i spustila lestvica, pa bi oni lakše prodrli na ovo tržište, pre svega preko energetskog sektora - kaže Đogović.
Ipak, on naglašava da takvo stanje nije ni u interesu EU, jer destabilizuje ceo region.
- Osim toga, ovde posluju privredni subjekti iz EU i iz SAD, imaju posao koji donosi profit i neće dozvoliti da to bude ugroženo. Zato takvo stanje političke turbulencije ne može dugo da traje - smatra Đogović, napominjući da bi na duže staze to bilo pogubno za kompletnu ekonomiju zemlje.
Naši sagovornici ističu da demokratske snage u Vladi moraju predočiti građanima šta ih čeka i pitati jesu li spremni na takve posledice.
Normalizacija u međunarodnim relacijama traje dugo i predstavlja složen proces.

Grčki primer
- Srbija bi nezadovoljstvo mogla da iskaže i na druge, efikasnije i elegantnije načine. To bi mogao biti jedan uzdržani govor u UN gde bi se iskazalo nezadovoljstvo. Uostalom, treba slediti primer Grčke, koja se tako držala 1974. godine, u odnosu na ponašanje Turske na Kipru. Grčka nije preduzela nijedan potez na svoju štetu niti na štetu grčkog dela Kipra, i kao rezultat toga danas imate i Grčku i grčki deo Kipra u EU i dobar standard njihovih građana - kaže Protić.

Ostale vestiArhiva