Poruka premijera Vojislava Koštunice da Srbija ne prihvata nikakvu nadoknadu u zamenu za jednostranu nezavisnost Kosova, izazvala je nedoumicu o tome da li je za „jednokratnu upotrebu” ili je prva ozbiljna naznaka promene kursa Vlade Srbije kada je reč o proklamovanoj težnji ka priključenju Evropskoj uniji. Pitanje je, zapravo, da li je to Koštunica samo nametnuo određenu vrstu teme za razmišljanje šefovima država i vlada EU, pred sutrašnji samit u Briselu na kome bi trebalo da daju „završnu reč” povodom okončanja 120 dana pregovora o Kosovu uz posredništvo međunarodne „trojke”, ili je srpska vlada zaista spremna da Evropsku uniju stavi pred dilemu „Srbija ili Kosovo”, uz sve moguće konsekvence koje bi proizašle iz takve odluke zvaničnog Beograda. Kao „nadoknada” o kojoj je govorio predsednik Vlade Srbije, najčešće se poima (jer se, naravno, takvi signali iz međunarodne zajednice upućuju već dosta dugo) ubrzavanje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji u zamenu za puštanje Kosova da mirno „ode”.
Predsednik Vlade Srbije je u pomenutoj izjavi rekao i da „ko ima nameru i želi da mu Srbija bude partner mora da zna da Srbija prihvata partnerstvo samo kao cela, a ne prepolovljena država”. Dovodeći na ovakav način u vezu rešavanje statusa Kosova i Metohije i proces pridruživanja Srbije EU, Koštunica kao da je osporio ono za šta se zvanični Beograd do sada zalagao i za šta je dobio i zvaničnu potvrdu Olija Rena – da ta dva procesa nisu povezana.
Upravo na tom stavu insistira vicepremijer Božidar Đelić. On je juče za „Politiku” izjavio Vlada Srbije ne odustaje od puta ka EU, koji je zacrtan prilikom formiranja ove vlade. Đelić, koji je i šef našeg pregovaračkog tima za EU, naveo je da se taj put nastavlja i dalje po agendi za pridruživanje, koja je već predstavljena javnosti, i uz očekivanje da će 28. januara sledeće godine biti potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Nije, dakle, reč ni o kakvoj trgovini Kosovom, već opredeljenje Srbije da pristupi evropskoj porodici država, naveo je Đelić.
On nije želeo da komentariše Koštuničinu izjavu, navodeći da je to izjava premijera koja je data medijima, ali da „to nikada nije bila tema na vladi”.
„Jednostavno, prioritet je i očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje i Evropska unija. A sami procesi rešavanja pitanja statusa Kosova i pridruživanja Srbije EU su odvojeni i to je istakao i evropski komesar za proširenje Oli Ren i predstavnici Srbije”, rekao je Đelić za naš list.
On je, da podsetimo, i pre nekoliko dana u intervjuu za „Politiku” rekao da će budući koraci Srbije na putu ka EU biće mogućni i ako o statusu Kosmeta bude doneta odluka koju ne odobri Savet bezbednosti UN, a koja bi za zvanični Beograd bila nelegitimna i nelegalna, „jer EU nije država, niti je članica UN, niti će odlučivati o statusu, sama po sebi”.
Očigledno drugu „školu mišljenja” zastupa Leon Kojen, bivši koordinator državnog pregovaračkog tima i bivši savetnik predsednika Srbije, koji je ponovio stav, koji je izrekao pre nekoliko meseci, da Srbija ne bi imala osnova da nastavi proces evropskih integracija ako bi EU priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. On je za jučerašnje „Večernje novosti” rekao da se evropske zemlje, pa i SAD, mogu navesti na preispitivanje svojih namera da podrže nezavisnost Kosova samo ozbiljnim političkim potezima, a takav potez bio bi i parlamentarna rezolucija, kojom bi se Evropskoj uniji reklo da se s njom ne može potpisati SSP sve dok ona ne odustane od podrške nezavisnom Kosovu.
„Ovakav potez pokazao bi evropskim političarima da moraju da biraju između Srbije i Kosova, što oni danas ne misle”, istakao je Kojen, ocenjujući da bi Vlada Srbije i parlament trebalo jasno da odbace sadašnju ponudu iz Brisela i kažu da bi Srbija mogla da potpiše sporazum jedino ako joj EU garantuje teritorijalni integritet.
Odlučne reči čule su se i od ministra za KiM Slobodana Samardžića, koji kaže da je Srbija „poslala jasnu poruku EU da smo najenergičnije protiv dolaska misije EU na Kosovo jer bi to značilo početak sprovođenja Ahtisarijevog plana”. „Bilo bi jako loše da EU ignoriše stav Srbije i donese protivpravnu odluku o slanju misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana, jer bi takva odluka izazvala ozbiljne probleme u odnosima Srbije i EU”, rekao je juče Samardžić u pisanoj izjavi.
Izbor Kosovo ili Srbija, postavljen pred EU, mogao bi, prema mišljenju onih koji stoje na Kojenovoj poziciji kada je reč o mogućim potezima Beograda prema Evropskoj uniji, da ima efekta, jer je Evropskoj uniji, po njima, veoma stalo da priključi Srbiju, kao i druge zemlje regiona, rešavajući se tako „crne rupe” unutar svojih granica. I umanjujući značaj uticaja Rusije u ovom delu Evrope, naročito u Srbiji.
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, pak, smatra da je ovakva pozicija kontraproduktivna i nije u interesu Srbije, koja bi, po njegovim rečima, trebalo da zadrži kontinuitet u procesu pridruživanja EU, jer to znači izvesnost za državu, društvo i privredu, preko potrebnu posle perioda kada su nesigurnost i neizvesnost bili svakodnevni.
„Ova vlada je sama definisala, a Skupština Srbije potvrdila, pet prioriteta među kojima su i evropske integracije. Ovo što sada čujemo u jakom političkom smislu jesu pojedinačni glasovi, bez obzira što dolaze od premijera i ministra za KiM, jer to nije nikakva odluka vlade, ministra spoljnih poslova ili Skupštine Srbije.
I zato bi bilo značajno da se ova stvar razjasni, pre svega na nivou vlade. A ja ne očekujem da ćemo izvesno znati gde ide ta stvar oko definisanja statusa Kosmeta pre kraja januara sledeće godine”, istakao je Vejvoda za „Politiku”.
Na pitanje da li drugačija retorika iz Beograda može imati efekta na eventualnu promenu stava EU prema Srbiji ili u odnosu prema Kosovu, on kaže da „ovakvi tonovi važnih političkih ličnosti iz Beograda onespokojavaju deo EU koji odlučuje i ocenjuju kojim tempom Srbija napreduje ka EU, a interes je Srbije da ostane privržena svom opredeljenju za EU”.
Prema rečima Ivana Vejvode, stav EU je da je Srbija najvažnija zemlja u regionu, faktor stabilnosti i budući ekonomski motor regiona i da će sve učiniti da ubrza integrativne procese. „I to ništa ne može omesti osim nas samih”, ocenjuje Vejvoda.

Ostale vestiArhiva