Tomislav Nikolić, Vojislav Koštunica i Ivica Dačić, posle parlamentarnih izbora 11. maja, imaće komotnu većinu za formiranje nove vlade Srbije, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju. Druga, trenutno manje verovatna, mogućnost jeste koalicija liste oko Demokratske stranke sa DSS-om, Novom Srbijom i SPS-om, dok je treća opcija izuzetno široka koalicija oko DS-a, koja bi podrazumevala podršku i LDP-a i SPS-a i manjina.
Takođe, iz rezultata istraživanja je uočljivo da su radikali zadržali blagu prednost u odnosu na savez oko DS-a (oko 150.000 glasova), kao i da LDP Čedomira Jovanovića beleži stalni rast podrške, dok stabilno treće mesto za koaliciju DSS-NS više nije iznenađenje.
Terensko istraživanje, koje je CESID sproveo sredinom ovog meseca, na uzorku od 3.000 ispitanika s teritorije cele Srbije bez Kosova, ukazuje da je Srpska radikalna stranka, sa 36 odsto, i dalje najjača politička snaga u Srbiji. Odmah iza je lista "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", sa 35 odsto, a na trećem mestu je koalicija DSS - Nova Srbija sa 12 odsto poverenja glasačkog tela. Iznad cenzusa su još Liberalno-demokratska partija (osam odsto) i Socijalistička partija Srbije (sedam odsto), dok bi liste nacionalnih manjina dobile tri odsto glasova, pokazuju rezultati koji su Danasu dostavljeni iz jedne od parlamentarnih stranaka.
Pretvoreno u poslaničke mandate, SRS bi u novom sazivu Narodne skupštine imala 88 mesta, lista predvođena Demokratskom strankom imala bi 85 poslanika, zatim DSS-NS sa 30 mandata, LDP - 20, SPS - 17, dok bi poslanici iz redova nacionalnih manjina imali 10 mesta u parlamentu.
Iz ovog istraživanja CESID-a proizlazi da bi eventualna koalicija SRS-DSS-NS-SPS imala ukupno 135 mandata u Skupštini Srbije. Podsetimo, za većinu u parlamentu sa 250 mandata neophodno je 126 poslanika. S druge strane, ukoliko bi DS imala ambiciju da, prema ovom rasporedu snaga, oformi novu vladu Srbije bilo bi joj neophodno da paktira ili s Koštunicom i Velimirom Ilićem, uz podršku SPS-a (132 mandata), ili da oformi izuzetno široku koaliciju u kojoj bi se našli G17 plus, SDP Rasima Ljajića, SPO, SPS, LDP i stranke nacionalnih manjina (takođe 132 mandata).
Mogućnost koju svakako ne bi trebalo isključiti je i da stranke u roku od tri meseca ne postignu dogovor o formiranju većine u Narodnoj skupštini i da se Srbija na jesen ili ranu zimu nađe pred novim vanrednim parlamentarnim izborima.

Ostale vestiArhiva