Izbori su pokazali da u pogledu odnosa prema svetu ne postoje dve Srbije. Mali broj građana je glasao za opciju jasnog izolacionizma. Svi ostali su glasali za razne varijante opcije „hoćemo integraciju sa Evropom“, kaže za „Blic nedelje“ Kori Udovički, šef Biroa za Evropu i Zajednicu nezavisnih država Programa za razvoj Ujedinjenih nacija.

Šta će se dogoditi ako se manjina koja je za izolaciju ipak domogne vlasti?
- Ako nas ta manjina, u nekoj koaliciji, ipak povede ka izolaciji, to neće dugo da traje, ali će Srbiju mnogo da košta. Jer, kapital se ponaša po mentalitetu krda. Kao što je doticao u sve većoj navali od 5. oktobra 2000. donedavno, tako će, ako krene da otiče, začas da se pretvori u bujicu koju sama promena političke scene neće moći da zaustavi.

Kako sprečiti da se to dogodi?
- Za rešavanje zamršene spoljnopolitičke situacije u Srbiji potrebno je da njeni lideri, ma koji bili, mogu da pregovaraju, dogovaraju, obećavaju - a zatim sprovode te dogovore. I druge zemlje imaju teške untarpolitičke odnose, ali suprotstavljene političke strane diskretno „preuzimaju“ obavljeni spoljnopolitički posao jedne od drugih. Dakle, potreban je društveni konsenzus o najvišem spoljnopolitičkom interesu, konsenzus koji će politička elita poštovati. Meni je drago što su ovi izbori pokazali da je takav konsenzus ne samo moguć, već i neophodan. Tanka parlamentarna većina teraće onoga ko oformi vladu da radi s drugom stranom na obezbeđivanju tog jedinstva i to je dobro.

Kako doživljavate podeljenost političkih stranaka po pitanju neophodnosti pridruživanja EU i, s druge strane, okretanja ka istoku i Rusiji?
- Potpuno je lažna dilema „Rusija ili EU“. Bez Evropske unije mi smo Rusiji samo glavobolja. I ako bismo pokušali da tako postavljamo stvari, a izbori, mislim, pokazuju da nećemo, na kraju bismo uspeli da i Rusija od nas digne ruke. Deo Evropske unije i Rusija imaju oprečne stavove po pitanju Kosova, za nas vitalnog pitanja, ali svi jednako imaju interes da se to pitanje reši. Jasno je da će to zahtevati kompromis, a mi imamo najveći interes da se on pronađe. Suludo je što neki ljudi postavljaju Istok i Zapad kao dilemu za Srbiju. Srbija je najzapadnija pravoslavna slovenska zemlja. Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini ili preferencijalne tretmane i s Istokom i sa Zapadom. Srbija ima jedan od najkosmopolitskijih gradova u Evropi. Pa to je u današnjem globalizovanom svetu bogatstvo! Nama je komparativna prednost da budemo most, a ne da gradimo prepreke i okrećemo leđa.

Kao bivšeg ministra energetike, pojedinci vas i danas pominju kao osobu koja je nameravala da „uništi“ EPS?
- Imam ogromno poštovanje prema Elektroprivredi Srbije i mislim da mudro upravljanje tim dragocenim resursom jeste jedna od velikih prilika za Srbiju. Energetska situacija u svetu, a naročito na Balkanu, vrlo je tesna i mi u toj situaciji imamo odlično osmišljen i prilično dobro održavan sistem koji moramo bolje da razvijamo. Međutim, ja sam uvek smatrala da naši energetski sistemi treba da služe dugoročnim interesima građana, a to se nije poklapalo s kratkoročnim interesima pojedinaca zaposlenih u tim sistemima.

Čime se sada bavite?
- Radim u agenciji Ujedinjenih nacija koja sprovodi razvojne programe i postkrizno oporavljanje zemalja. Aktivnosti agencije odvijaju se uglavnom kroz kancelarije u 24 države, a sastoje se od brojnih programa kao što su programi razvoja manje razvijenih opština, programi osposobljavanja državne administracije, isprobavanje inovativnih rešenja u socijalnoj zaštiti ili podrška u izradi strateških dokumenata kao što je to nedavno usvojena Strategija održivog razvoja Srbije. Moj posao je zaista lep i u ovih 16 meseci koliko sam na funkciji posetila sam dvadesetak zemalja. Zaista sam mnogo videla i naučila.

Nameravate li da se vratite u Srbiju?
- Svakako. Meni je u Srbiji dom. Taj povratak zavisi od istih stvari kao i kod i kod drugih ljudi. Najviše od toga mogu li da radim nešto što me zanima, a da time svojoj deci omogućim najbolje školovanje.

Je li porodica sa vama?
- Da, sa mnom su. Najstarija kći je na koledžu. Prilagođavaju se polako, ali im, kao i meni, nedostaje Beograd i nikome se ne ostaje ovde dugoročno.

Svojevremeno ste izjavili da ćete jednog dana biti predsednik Srbije. Gajite li još takve ambicije?
- (smeh) Mislite li na izjavu kad sam imala osam godina?

Pominjani ste kao jedan od kandidata za budućeg srpskog premijera. Da li vas je neko tim povodom kontaktirao?
- Ne, nikakvih razgovora nije bilo i drago mi je što ne verujem da ću morati da razmišljam kako bih na takvo pitanje odgovorila. Inače sam u kontaktu s kolegama iz državnog vrha, kao i s kolegama koji su danas u opoziciji ili nevladinom sektoru. Komunikacije nisu česte, ali su uvek tople.

Ostale vestiArhiva