BERLIN, 3. jula – „Politikin” dopisnik našao se juče, s grupom stranih novinara, na mestu za čije ime nisu čuli ni mnogi Nemci, a koje će za desetak dana znati ceo svet: u idiličnom Hajligendamu na Istočnom moru.

Ovde će, u Grand hotelu „Kempinski”, provesti dve noći američki predsednik Džordž Buš prilikom posete – Angeli Merkel (12–14. juli). Tako, naime, ispada posle zahteva vlasti iz Šverina da neko drugi plati visoki ceh posete – po proceni više od dvanaest miliona evra – uz objašnjenje da Buš nije gost pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija.

Zahtev je upućen Berlinu, iako, u formalnom smislu, nije reč o zvaničnoj poseti.

Ova naizgled bizarna politička preganjanja između Šverina i Berlina pokazuju na svoj način delikatnost političkih odnosa između pokrajinskih vlasti i Merkelove čiji je ovo širi zavičaj i izborna „baza”: konzervativna kancelarka održava upadljivo hladne odnose sa crveno-crvenim (koalicija socijaldemokrata i istočnonemačkih socijalista, odnosno nove levice) pokrajinskim vlastima.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica što poseta američkog predsednika pada u vreme izborne kampanje za predstojeće pokrajinske parlamentarne izbore, od čega bi konzervativci, ako sve protekne kako valja, mogli posebno da profitiraju.

Privilegovani odnosi

I pitanja koja su juče posle podne, u biblioteci jednog od najlepših i najluksuznijih nemačkih hotela, koji je priča za sebe, bila upućena predsedniku pokrajinske vlade Haraldu Ringstorfu (SPD), a koja su se prevashodno odnosila na posetu američkog predsednika, odražavala su, na svoj način, političku groznicu koja će svoj vrhunac imati koji dan posle one fudbalske. Jedno od novinarskih pitanja glasilo je, naime, hoće li pokrajinski premijer uopšte imati prilike da se vidi sa visokim gostom. Hoće, rekao je, s intonacijom demonstrativne odlučnosti.

Za samu Merkelovu, koja je pozvala Buša u zavičaj prilikom posete Vašingtonu, a ovaj rado prihvatio da napravi predah na putu za Sankt Peterburg, na samit moćnih, Grupe 8, ovo je, dakako, izuzetno važan događaj i velika počast.

Iz činjenice da je Buš kavaljerski uzvratio i pozvao Merkelovu, kako je objavljeno pre neki dan, nemačku kancelarku u goste na privatni teksaski ranč, njene političke pristalice su ovde izvukle zaključak da nastupa „proleće” u nemačko-američkim odnosima.

Nisu, dakako, propustili da, u prilog tome, naglase kako njen prethodnik, Gerhard Šreder, nikad nije dobio šansu – znak posebne privilegije i prisnosti – da bude Bušov privatni gost.

Predsednički avion „boing 747” sleteće na aerodrom kraj Rostoka 12. jula. Biće to velika premijera za „vazdušno pristanište”, na koje, inače, retko sleću avioni: prvi put će se na njegovoj pisti naći tako velika letilica. Predsednik će se, sa suprugom Laurom, potom odvesti u već spomenuti reprezentativni hotel „Kempinski” u Hajligendamu. Reč je o grupi zgrada, usred šume i na samoj morskoj obali, u čije temeljno renoviranje su privatni investitori uložili preko dvesta miliona evra. Ovo je davno bila prva banja u ovom delu Evrope, potom mornarička škola u vreme nacista, bolnica tokom rata, pa kvartir crvenoarmejaca i, potom, vazdušna banja i sanatorijum za odmor i oporavak rudara i trudbenika u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici.

U obezbeđenju 12.000 policajaca

Sada je to luksuzan hotelski kompleks u kojem će se sledeće godine, kad Nemci budu domaćini velikog skupa, održati samit Grupe 8.

Buš će se u ovom zaista idiličnom ambijentu, gde su strani novinari juče domaćinski ugošćeni, samo odmarati. Za političku scenu rezervisan je romantični, ostrvski Štralsund, pitoreskna varoš pod zaštitom Uneska, u kojoj će gost naći ono što Amerikanci traže u Evropi: slikovite građevine iz davnih vremena, uske ulice i dah prošlosti.

Izbor je iz bezbednosnih razloga dobar. Bušu se priprema zvučan, ali i bučan doček, pa se grad može lako „zatvoriti” za nepoželjne. Veliki broj pacifističkih i antiglobalističkih organizacija najavljuje organizovanje velikih demonstracija. Ne protiv, kažu, američkog predsednika i Amerike, nego protiv Bušove ratne politike. Ovo objašnjenje treba da ih distancira od ekstremista i neonacista, koji takođe najavljuju demonstracije.

I ovaj „drugi” doček izaziva politička varničenja. U protestu protiv Buša i njegove posete učestvovaće i nekoliko pokrajinskih ministara iz redova levice. Opozicioni konzervativci u Šverinu su to unapred okvalifikovali kao „politički skandal” i zahtevali od šefa vlade Ringstorfa da „obuzda koalicione partnere”.
Njemu je i bez toga briga preko glave. Za obezbeđenje svih mesta na kojima će se naći američki predsednik – a za 13. juli posle podne predviđen je roštilj u selu Trinvilershagen, koje je još iz vremena socijalizma važilo za uzorno –tamo su svraćali Oto Grotevol, Vilhel Pik, Erih Honeker i članovi sovjetskog Politibiroa – potrebno je preko 12.000 policajaca. To je najveće policijsko angažovanje koje se pamti u pokrajini, za šta vlasti u Šverinu mogu da angažuju (samo) dve hiljade uniformisanih. U pomoć će, međutim, priskočiti ostale pokrajine i – federacija.

Ostale vestiArhiva