Za Srbiju Euleks može biti prihvatljiv pod tri uslova: uz odluku SB UN, da bude statusno neutralan i da ne primenjuje Ahtisarijev plan. Bitno je da prisustvo bilo koje međunarodne organizacije, a time i Euleksa, mora biti pod patronatom ili pod kapom UN i uz poštovanje Rezolucije 1244. Mi, kao proevropska vlada nemamo ništa protiv da EU deluje na čitavoj teritoriji Srbije, a samim tim i na Kosmetu, i spremni smo da o svim pitanjima, u interesu države Srbije i Srba i drugih nealbanca na Kosmetu, razgovaramo sa svima - kaže u razgovoru za Glas ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.

Pojačani su pritisci na Srbe na Kosmetu posle usvajanja Rezolucije Srbije u Generalnoj skupštine UN?
- Pritisci na Srbe na Kosmetu nisu prestajali od 1999. U poslednje vreme su se intenzivirali. Srušen je deo škole u Gori koja je izgrađena parama države Srbije, pokušavaju da naprave kuće za veterane UČK na prostoru sela Staro Gracko kod Lipljana... Aktivan je i pritisak takozvanih kosovskih institucija kada je reč o srpskim dokumenatima, ličnim kartama, saobraćajnim dozvolama... Predstavnicima međunarodne zajednice ukazali smo na to, a pre neki dan sam šefu Unmika Lambertu Zanijeriju uputio pismo s molbom da svojim autoritetom, i uz poštovanje Rezolucije 1244, učini sve da takva šikaniranja Srba prestanu. Nedopustivo je da bilo ko Srbima otima automobile, cepa dokumenta... Nažalost, znamo svi da je Kosovo pod protektoratom UN i da samo oni mogu da spreče takve stvari, jer je upravo UN i dobio mandata od Saveta bezbednosti da vodi računa o svim građanima Kosova, a ne samo o Albancima. Upravo je to i jedan od razloga zbog čega mi i pritiskamo Unmik da takve pojave suzbije. Činjenica je i da Srbi na Kosmetu imaju loše iskustvo s međunarodnom zajednicom jer je ona vrlo malo učinila da ih zaštiti. A tu mislim na poštovanje imovinskih prava, sigurnost, slobodu kretanja... Upravo da bismo poboljšali situaciju sa Unmikom smo i intenzivirali razgovore.

Problem Srba na Kosmetu je i posao. Na početku mandata ste najavljivali da ćete stimulisati privrednike iz Srbije da otvaraju pogone na Kosmetu. Da li se i šta uradilo na tom planu?
- Nedopustivo je da Srbi na Kosmetu žive od socijalnih davanja i pomoći. Cilj nam je da Srbi dole žive od svog rada. Već smo o ovome razgovarali sa nekim privrednicima. Neki su zainteresovani, a neki to bojažljivo shvataju. Neki se možda i plaše da ulažu na Kosmet, ali cilj nam je i dalje da ojačamo ekonomski srpsku zajednicu na Kosmetu. To je dugotrajan proces i ne može se uraditi ništa za mesec dana, ali nećemo odustati.

S kojim privrednicima se razgovaralo?
- Ne bih da ih reklamiram... Ali, ne zavisi samo od nas kako će se situacija razvijati, jer svi oni koji bi da ulože svoja sredstva dole traže sigurnost, garanciju. A dole postoje problemi i pravne i imovinske sigurnosti...

Koliko se para izdvaja za Kosmet i gde se najviše taj novac ulaže?
- Na Kosmet odlazi više od 40 milijardi dinara godišnje. Od toga 27 milijardi ide na plate i socijalna davanja, dok ostatak ide na infrastrukturu i druge stavke. Veći deo ovih sredstava šalju druga ministarstva, dok naše od cele cifre šalje oko sedam ili osam odsto. Naša je obaveza, pre svega, da finansiramo lokalne samouprave, za šta ovo ministarstvo, godišnje, izdvaja oko četiri milijarde dinara.

Zašto u parlamentu ne može da se nađe rešenje o rezoluciji o Kosmetu?
- Nastavićemo konsultacije i to nije sporno. Ali, naša politika i odnos prema Kosmetu treba da bude naša tačka okupljanja uz poštovanje nijansi svih političkih opcija.

Ali, šta je sporno? Kako „upakovati“ status Euleks?
- Ne... Naš predlog je da bilo koje međunarodno prisustvo uz saglasnosti SB UN, može da bude šire gledište. Recimo, imamo slučaj na Kosmetu, koji retko ko pominje, a to je civilna kancelarija EU na čelu sa Piterom Fejtom. Šta ćemo sa njom? Ne možemo taksativno nabrajati ko može, a ko ne može da deluje dole i zato mislimo da je ovaj naš izraz „bilo koje međunarodno prisustvo“ bolji. Zato što možemo, sutra, da dođemo u situaciju da ta civilna kancelarija bude uključena u neke procese, pa ćemo ponovo moramo da radimo neke stvari. Ovo što mi predlažemo je realnije i obuhvata šire gledište. Ali, jedna od razloga zbog koga smo povukli našu rezoluciju iz skupštine je upravo bio pokušaj da dobijemo širi konsenzus, jer je to najvažnije državno pitanje.

Zašto je uopšte bitno doneti i sedmu rezoluciju u parlamentu o Kosmetu?
- Hteli smo, kao nova vlada, da pokažemo da nastavljamo kontinuitet borbe za teritorijalni integritet i suverenitet države Srbije na Kosmetu. I to je bio naš cilj, ali, eto došli smo u situaciju da se to opet koristi u dnevno-političke svrhe.

Vlada Vojislava Koštunice je odbacila pismo Ban Đi-muna, generalnog sekretara UN, o šest tačaka dijaloga između Unmika i Beograda. Ova vlada je međutim, dijalog po tom scenariju započela i traži se njegovo ubrzanje. Zašto?
- Upravo zbog ogromnih problema srpske zajednice na Kosmetu smo i intenzivirali razgovore o tih šest tačaka. Srbi su napustili KPS, sudstvo... Srpske crkve i manastiri nisu adekvatno obezbeđeni, postoje problemi oko prometa robe, saobraćaja... U našem je interesu da ih rešavamo. Srbi nisu pravno zaštićeni, nemaju slobodu kretanja, nisu bezbedni u sredinama u kojima žive. To je nedopustivo. Intenziviranje razgovore sa Unmikom, ima za cilj da se pomognemo srpskoj zajednici da bi imala neku sigurnost. Znači, to veze nema sa statusom, jer ovo nisu statusna pitanja. Mi želimo da u saradnji s Unmikom rešavamo svakodnevne probleme sa kojima se Srbi suočavaju dole.

Ostale vestiArhiva