Administracija Srbije je na srpski jezik za sada prevela simboličnih oko 2.500 stranica evropskog zakonodavstva koji sadrži oko 120.000 kucanog teksta. Ozbiljna organizacija procesa prevođenja i stvaranja srpske verzije evropskog zakonodavstva počeće krajem januara kada će Kancelarija za evropske integracije Vladi podneti informaciju o neophodnosti uspostavljanja strukture koordinacije prevođenja pravnih tekovina EU. Kancelarija će koordinirati tim procesom i biti njegov nosilac - rekao je za Danas Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije.
Prema njegovim rečima, Kancelarija će tokom februara početi da gradi strukturu neophodnu za prevođenje.
- Početak procesa biće praćen javnom kampanjom. Naime, svaka država mora da ima spremno evropsko zakonodavstvo na vlastitom jeziku jer danom pristupanja ono postaje deo unutrašnjeg, srpskog zakonodavstva i ima pravne posledice kako po pojedince tako i po državu. Toleriše se isključivo kašnjenje u prevođenju presuda Evropskog suda pravde - kaže Majstorović.
On objašnjava da će Kancelarija organizovati javne tendere za prevođenje na koje će moći da se prijave agencije, ali i pojedinci i apeluje na prevodioce i Filološki fakultet da se redovno informišu na internet prezentaciji Kancelarije o tome kada će ovaj proces početi.
- Imajući u vidu odredbe Zakona o javnim nabavkama, moraćemo godišnje da pravimo programe javnih nabavki kako bi se obezbedilo dovoljno izvršilaca. Posle prevoda koji obave prevodioci, sve će biti vraćeno Kancelariji koja će organizovati pravnu i stručnu redakturu prevoda. Pravnu redakturu će raditi pravni stručnjaci iz Sekretarijata za zakonodavstvo, a stručnu - zaposleni u resornim ministarstvima u zavisnosti od oblasti koja se prevodi. To je veoma važno imajući u vidu da prevodioci nisu specijalizovani da poznaju evropsko pravo. Nakon ovih redaktura vršiće se konačno lektorisanje prevoda i odobravaće ga grupa stručnjaka za evropsko pravo i lingvista. Bez ovako rigorozne kontrole možemo dobiti neadekvatne prevode koji mogu prouzrokovati probleme - objašnjava Majstorović.
On ističe da Srbija ima sreću što ulazi u ovaj proces u vreme kada postoji dobra praksa prevođenja i iskustva drugih zemalja, poput Slovenije, čija vlada obezbeđuje Srbiji tehničku pomoć. Za finansiranje prevođenja ove i naredne godine, kaže Majstorović, postoje dva programa koja finansira delegacija Evropske komisije, čime će biti pokriveno prevođenje primarnog zakonodavstva i početak prevođenja sekundarnog zakonodavstva EU.
Sagovornik Danasa je objasnio da će se Kancelarija u prevođenju rukovoditi prevashodno engleskim jezikom.
- S teorijskog stanovišta ispravnije je prevoditi sa osnivačkih jezika, dakle francuskog, italijanskog, nemačkog. Kada je prevođenje s engleskog u pitanju, može se upasti u zamku jer engleski prevod nekada nije najadekvatniji, imajući u vidu da je on postao zvanični jezik EU tek pristupanjem Velike Britanije. Najvažnije je krenuti s prevođenjem takozvanog primarnog zakonodavstva, a to su sve istorijske verzije osnivačkih ugovora EU i svih ugovora o pristupanje sadašnjih država članica, jer su u tim dokumentima definisani osnovni pojmovi. Kada jednom definišete pojmove, proces prevođenja raznih propisa sekundarnog zakonodavstva - regulativa, direktiva, uputstava - ide lakše i brže. Prevodioci će morati da poznaju barem dva zvanična jezika EU, kako bi mogli da kontrolišu neke pojmove koji nisu adekvatno definisani. Osim prevođenja prevodioci će imati zadatak da definišu osnovne termine kako bi se proces uniformisao i pojmovi prevodili uvek na isti način - navodi Majstorović.
On kaže da u Srbiji većpostoji takozvani pojmovnik napravljen u vreme Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji će se vremenom upotpunjavati i biti dostupan na internet prezentaciji Kancelarije za evropske integracije.

Ostale vestiArhiva