OSLO - Predsednik SAD Barak Obama primio je juče u Oslu Nobelovu nagradu za mir. Priznanje mu je dodeljeno još u oktobru, i to za „izuzetne napore u jačanju međunarodne diplomatije i saradnje među narodima“, ali mu je uručeno tek juče, samo nekoliko dana posle najave da će u Avganistan uputiti još 30.000 američkih vojnika, javio je Bi-Bi-Si.
Prihvativši nagradu, šef Bele kuće je u kratkom govoru branio ulogu SAD u Avganistanu, rekavši da je rat ponekad nužan, ali i da pravedan rad može da dovede do pravednog mira. „Nenasilan pokret nije mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovorima nije bilo moguće ubediti Al Kaidu da položi oružje“, dodao je on, naglasivši da će se držati plana o povlačenju iz Avganistana koje počinje 2011.
Kazao je i da želi da nastavi rad na pitanjima važnim za SAD i izgradnju trajnog mira i bezbednosti u svetu - zaustavljanje širenja A-naoružanja, borba protiv klimatskih promena i stabilizacija Avganistana. „Cilj nije pobeda na testu popularnosti ili dobijanje nagrade, čak i tako prestižne kao što je Nobel. Cilj je promovisanje američkih interesa“, istakao je on i dodao da ako ne uspe u tome, onda ni svi komplimenti i nagrade sveta ne mogu da to prikriju. Obama je uoči dodele ocenio i da ne sumnja da ima mnogo zaslužnijih kandidata od njega za to priznanje, poput Nelsona Mandele i Majke Tereze.

Izbor predsednika SAD za laureata iznenadio je mnoge, a najoštriji kritičari tog poteza kažu da je prosto neumesno Nobela za mir dodeliti vrhovnom komandantu oružanih snaga zemlje umešane u konflikte u Iraku i Avganistanu. Obama je treći američki predsednik, posle Teodora Ruzvelta i Vudroa Vilsona, koji je za mandata dobio nagradu. Džimi Karter ju je dobio dve decenije pošto je napustio dužnost.
Obama je u Oslo doputovao juče ujutru, u pratnji supruge Mišel, i u tom gradu samo je prenoćio iako je običaj da laureati tu provedu tri dana. Obame su se juče srele s norveškim kraljevskim parom, ali su odbile ručak s njima, što su norveški građani ocenili kao vrlo nepristojan gest. Predsednik SAD sastao se i s norveškim premijerom Jensom Stoltenbergom.
Ceremoniju uručenja obezbeđivalo je više od 2.000 policajaca, među kojima i snajperisti i ekipe sa psima, što je norvešku državu koštalo više od 10 miliona evra, što je 11 puta više od sume koju dobitnik prima. Inače, dobitnik uz zlatnu medalju i diplomu dobija i 10 miliona švedskih kruna, što je 1,4 miliona dolara. Aktivisti brojnih nevladinih organizacija protestovali su u blizini Obaminog hotela i gradske većnice u kojoj mu je uručena nagrada, naglašavajući da on „nije čovek za tu nagradu jer nije čovek mira“, preneo je Frans pres.

Kastro: Cinična odluka
U kolumni bivšeg kubanskog lidera Fidela Kastra na sajtu kubanske vlade navodi se: „Zašto je Obama prihvatio Nobelovu nagradu kada je već odlučio da rat u Avganistanu dovede do krajnjih granica?“. Kastro je dodao i da „Obama nije morao da bude ciničan“ i da prihvati nagradu. Predsednik Komiteta za dodelu Nobelove nagrade Torbjern Jagland branio je juče po mnogima preuranjenu odluku o dodeli nagrade Obami: „Mnogi misle da je nagrada došla isuviše rano. Međutim, istorija je puna izgubljenih prilika. Sada je prilika da podržimo ideje predsednika Obame“. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da će Nobel za mir predstavljati dodatni podsticaj saradnji Rusije i SAD na daljoj realizaciji važnih inicijativa koje se odnose na globalnu bezbednost.

Statua dečaka
Statua koja predstavlja Baraka Obamu kao 10-godišnjaka u kratkim pantalonama i majici podignuta je u jednom parku u Džakarti da bi inspirisala decu Indonezije. Postavljena je u parku, nedaleko od mesta na kom je živeo od 1967. do 1971. s majkom Amerikankom, očuhom Indonežaninom i polusestrom.

Ostale vestiArhiva