U Torkildsenovom izveštaju citirana je izjava Mihalja Kertesa, data haškim istražiteljima, da su on i njegovi saradnici za 14 meseci izneli više od 508 miliona maraka prihoda od carina, koje su deponovali na račun firme Bronjncourt 048-33-17016 u Popular banci na Kipru. Zašto grupa Mlađana Dinkića Vladi Srbije nije podnela izveštaj gde je otišao taj novac - pita Predrag Đorđević

Pored bivšeg guvernera Dinkića i odgovornih u Narodnoj banci Jugoslavije, pre svega Mire Erić-Jović, sadašnjeg viceguvernera, zatim Miroljuba Labusa, Vesne Džinić, Nikole Živanovića, Dušana Lalića i Mladena Spasića, izveštaj Mortena Torkildsenda, finansijskog istražitelja Haškog tribunala, koji je objavljen u maju 2002. godine, otkriva i odgovornost drugih državnih organa, a pre svega Ministarstva pravde i državnog tužilaštva.

Tim izveštajem nezavisni stručnjak je došao do svih onih podataka o nelegalnom osnivanju, a samim tim i postojanju of-šor kompanija Beogradske banke, a što je i najznačajnije, i odlivanju iz Srbije milijardi dolara. Pošto je Torkildsen došao i do više desetina računa tih nelegalnih firmi u Popular, a sada Laiki banci, kako to da Dinkić, Živanović, Spasić i ostali, istražujući u Srbiji i na Kipru, to nisu ustanovili i vratili novac u zemlju.

Ili, što je još zanimljivije, kako to da srpski funkcioneri nisu podneli ni krivičnu prijavu protiv odgovornih koji su na Kipar u džakovima odnosili novac. Odgovor je svima jasan. U tom slučaju oni bi priznali istinu o srpskom novcu i morali bi da ga vrate u legalne tokove države - otkriva Predrag Đorđević, u obrazloženju krivične prijave protiv navedenih funkcionera, koju je podneo 17. februara 2006. godine.
7 pitanja za 7 prijavljenih

Na osnovu tog izveštaja, baziranog na obimnim istraživanjima u više zemalja, dodaje on, Ministarstvo pravde i Tužilaštvo su morali da pokrenu istražne radnje u Srbiji, i ako ima elemenata, krivično gone sve osobe koje su, na osnovu izveštaja, nedvosmisleno kršile domaće i međunarodne zakone. "Uzećemo samo jedan primer iz tog izveštaja koji pokazuje kako se država i njeni čelnici odriču državnog novca. U Torkildsenovom izveštaju citirana je izjava Mihalja Kertesa, data haškim istražiteljima, da su on i njegovi saradnici izneli za 14 meseci - od 29. januara 1998. do 22. marta 1999. godine, više od 508 miliona maraka prihoda od carina, koje su deponovali na račun firme Bronjncourt 048-33-17016 u Popular banci na Kipru", otkriva Đorđević.

Na osnovu Kertesovog priznanja, odmah se nameću logična pitanja:

1) Ako su to zaista prihodi od carina, dakle budžetski prihodi, zašto nisu deponovani na odgovarajući račun u zemlji u Narodnu banku Jugoslavije?

2) Ako je tih 508 miliona maraka trebalo da posluži za nabavku oružja i opreme, zašto nije prebačen normalnom bankarskom transakcijom iz Beograda na Kipar, jer tada nema UN sankcija, već je odnet keš?

3) Ako je državni novac iznesen u inostranstvo, za potrebe države a prihod je od carine, zašto nije deponovan na državni račun u Beogradskoj banci, jer je ona normalno poslovala bez ikakvih ograničenja i sankcija?

4) Ako je država htela da izbegne deponovanje novca u Beogradsku banku iz bilo kog razloga, nego je želela da koristi neku firmu za te svrhe, zašto nije otvorena kompanija u korist države ili osobe koja predstavlja državu, već je novac deponovan na račun firme koja pripada privatnom licu, a koje o tome ne zna ništa?

5) Ako je već novac iznet i deponovan na račun privatne kompanije, zašto država nije obavestila tu osobu kome se deponuju pare i napravila određeni aranžman s njom, već je koristila tu firmu u inostranstvu bez znanja te osobe - vlasnika firme?

6) Zašto je dozvoljeno strancima da "skidaju" taj novac, državni novac od carine, koji za to nemaju nikakvo legalno ovlašćenje?

7) Zašto grupa Mlađana Dinkića Vladi Srbije i drugim državnim organima nije podnela izveštaj za koje svrhe je utrošeno 508 miliona nemačkih maraka?
- U isti red krivičnih dela spada i ono vezano za uplatu čak 89 miliona nemačkih maraka sa računa Fonda za razvoj Srbije na račun nelegalne firme Antedžol. I taj dokument (sudski dok. br. 36) podnosim sudu. Zato je neophodno utvrditi zašto je državni novac Srbije uplaćen na račun de-jure privatne firme u vreme kada Jugoslavija više nije bila pod sankcijama. Takođe, neophodno je utvrditi kako su ti milioni trošeni, da li je nešto od tog novca ostalo na računima privatnih lica, i obezbediti dokaze i izvršiti povraćaj novca. To je bio jedan od zadataka tima za istraživanje kojem je šef bio prijavljeni Mlađan Dinkić, a članovi tima, takođe prijavljeni, Dušan Lalić, Nikola Živanović i Mladen Spasić. Oni su bez sumnje došli do svih podataka o sudbini tog novca, ali su o svojim nalazima propustili da obaveste Komisiju za ispitivanje zloupotreba i Vladu Republike Srbije. Na taj način su omogućili sticanje protivpravne imovinske koristi trećim privatnim licima i ujedno naneli štetu Srbiji - naglašava Đorđević.

Skrivanje dokumentacije
Posebno ukazujem na činjenicu, nastavlja on, da je advokat Angelides u prepisci sa advokatskom kancelarijom "Tasos Papadopulos", koja je vodila 13 nelegalnih kompanija Beogradske banke, tražio na uvid i u posed sva dokumenta kompanija Antedžol i Bronjncourt na osnovu činjenice da su njegovi klijenti (LJiljana Radenković i Radmila Budišin) de-jure vlasnici tih firmi, pa prema tome advokatska kancelarija koja je registrovala te of-šor kompanije mora samo da ispunjava naloge de jure vlasnika. (sudski dokument broj 20).

- Iz te prepiske jasno proizilazi da je advokatska kancelarija Papadopulosa, sada predsednika Kipra, odbila da preda bilo kakva dokumenta advokatu Angelidesu, upućujući njega i njegove klijente na - Beogradsku banku d. d. COBU. Time Papdopulosova advokatska kancelarija ne priznaje de jure stanje, već isključivo, de fakto, dakle vlasništvo nad kompanijama priznaje jedino Beogradskoj banci, odnosno državi Srbiji. I time se definitivno, u 2002. godini, pobijaju sve postavke Dinkića, Labusa, Lalića, Živanovića i ostalih koji grčevito pokušavaju da svu krivicu svale na dve građanke, u ovoj prijavi predložene kao svedoci, kako bi sprečili državu da pokrene pitanje svojih para - ističe Đorđević.

Ostale vestiArhiva