U analizi se ukazuje da bi, kao posledica posebnih uslova za dobijanje pasoša koje daju Bugarska, Rumunija i Mađarska, oko pet miliona "autsajdera" moglo bi da dobije njihov pasoš. To su to uglavnom ljudi iz najsiromašniji evropskih zemalja koje će još godinama čekati na članstvo u EU.

Ne postoji sveobuhvatna procena, navodi AP, o tome koliko ljudi živi van granica Unije s pravom na dobijanje pasoša neke od zemalja EU, ali prema raspoloživim ciframa nagoveštava se da politika deljenja pasoša može da postane opterećenje za EU čije se tržište rada već sada smanjuje, dok neraspoloženje prema imigranitima raste.

Članice EU Rumunija i Bugarska već daju pasoše etnički povezanim grupama ili manjinama van svojih granica, a Mađarska planira isto da uradi od januara. Te mere se odnose na ukupno oko 4,7 miliona ljudi u Moldaviji, Makedoniji, Srbiji, Ukrajini i Turskoj.

Cifra je dobijena sabiranjem broja Moldavaca koji govore rumunski, slovenskog življa u Makedoniji, Mađara koji žive u Srbiji i Ukrajini, kao i Turaka koji su pobegli iz Bugarske tokom komunističke ere. Svi oni imaju prava na državljanstvo EU po specijalnim programima.



U Moldaviji, gde dve trećine stanovništva govori rumunski, oko 120.000 ljudi sada ima rumunske pasoše. Vlada u Bukureštu navodi da je još 800.000 od četiri miliona stanovnika te zemlje podnelo zahtev za rumunski pasoš od kada je pre osam meseci stupio na snagu zakon po kome se daje državljanstvo Moldavcima koji govore rumunski.

Rumunija obrazlaže ovu meru time da samo vraća državljanstvo ljudima koji su bili deo zemlje do 1940. kada je današnju Moldaviju pripojila Rusija. Oko 1,4 miliona slovenskog življa u Makedoniji, zemlji sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika od 4.500 dolara, takođe ima prava da traži pasoš od susedne Bugarske koja smatra da su Makedonci Bugari koji govore s dijalektom.

Zatim ima bugarskih Turaka. Oko 300.000 njih je pobeglo ili je proterano 1980-ih za vreme komunističke kampanje prisilne asimilacije, navodi AP. Iako većina njih živi u Turskoj svi su ili već počeli proceduru dobijanja bugarskog pasoša i time otvorili sebi put u EU, ili imaju prava da to učine, dok se Ankara i dalje bori sa Briselom oko svog EU članstva.

Budimpešta planira da ponudi dvojno državljanstvo, i pasoše, milionima etničkih Mađara koji žive van njenih granica - među njima 300.000 u Srbiji i oko 160.000 u Ukrajini - zemljama gde je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika 6.000, odnosno 2.500 dolara.

Druge zemlje EU su obazrive da javno ne kritikuju politiku Rumunije i drugih svojih članica koje izdaju pasoše ljudima koji žive van njihovih granica. Postoji strah da će ova podela državljanstva privući ljude koji nisu obrazovani i koji će opteretiti sistem.

AP podseća da deset zemalja EU još nije u potpunosti otvorilo tržište rada za Rumune i Bugare. I mada će te restrikcije važiti najduže do 2013. godine one ukazuju na to da su bogate EU zemlje nespremne da se potpuno otvore za svoje siromašne susede.

Broj novodošlih Evropljana na "mala vrata" mogao bi da bude još veći ako se uzmu u obzir i milioni imigranata ili njihovih potomaka koji žive u drugim siromašnijim regionima sveta koji takođe imaju prava na državljanstvo u nekoj zemlji EU, poput Španije, Italije ili Portugala, podseća agencija.

Španija je prošle godine usvojila zakon po kome potomci njehih državljana koji su napustili zemlju zbog političkih ili ekonomskih teškoća tokom građanskog rata imaju prava da traže špansko državljanstvo. To je podstaklo ogroman broj zahteva za državljanstvo iz latinoameričih država.

Portugal ima sličan zakon, a već veliki broj Italijana koji žive van Italije ima državljanstvo te zemlje.

Ostale vestiArhiva