Kako su nam preneli dobro obavešteni nemački i srpski izvori, teme Hojzgenovog sastanka s Tadićevim saradnicima bile su kandidatura Srbije za članstvo u EU, situacija na severu Kosova i ekonomska saradnja dve zemlje. Na sastanku je čvrsto dogovoreno da detalji razgovora ne izađu u javnost, objašnjeno je Danasu.

U pres-službi predsednika Republike našem listu juče je rečeno da „niti potvrđuju, niti demantuju“ ova saznanja.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj, kaže za Danas da bi Hojzgenov dolazak u Beograd mogao da ima neke veze i sa hapšenjem Zvonka Veselinovića, koje se desilo dan ranije, 20. decembra.

- Iako zaista nemam saznanja o dolasku ovog visokog nemačkog zvaničnika, mogu da pretpostavim da je hapšenje Veselinovića moglo da bude jedna od tema razgovora. U nekim od medija su se pojavile spekulacije o tome da je akcija hapšenja bila organizovana na međunarodnom nivou. Pretpostavljam da se sada vode diplomatski razgovori, za koje je možda i bolje da ostanu tajna. A tajna će biti dok ih neko ne obelodani javnosti - kaže Simić.

Kristof Hojzgen je nemački diplomata, rođen 1955 u Diseldorfu. Odmah posle doktorata zaposlio se u Ministarstvu inostranih poslova. U prethodnih četvrat decenije bio je, između ostalog, koordinator Nemačko-francuske saradnje pri MIP u Berlinu, zamenik direktora za Evropu u kabinetu ministra Klausa Kinkela, šef političkog kabineta visokog predstavnika EU Havijera Solane, pomoćnik federalnog sekretara za spoljne poslove i, sada, savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku kancelarke Angele Merkel. Član je vladajuće Hrišćansko-demokratske unije.

Podsetimo, Nemačka se, kako je više puta ponovila kancelarka Merkel, zalaže za to da Srbija može da dobije status kandidata pod uslovom da ispuni više takozvanih kosovskih uslova - da uspostavi „razumnu robnu razmenu s Kosovom“, kontrolu nad prelazima „između dve zemlje“ i da počne proces ukidanja „paralelnih struktura“ na severu KiM. Danasovi diplomatski sagovornici ističu da se u srpskoj javnosti ovaj poslednji uslov, oko kojeg se digla najveća bura, pogrešno tumači. Berlin traži da Beograd, kako bi u martu 2012. dobio status kandidata, „odmah započne proces ukidanja nekih svojih institucija na severu Kosova, a nikako da ih ukine odmah i sve“. Institucije iz sfere zdravstva i obrazovanja zapravo nisu sporne, već je akcenat na potrebi povlačenja lokalnih vlasti pod upravom Beograda i bezbednosnih struktura, reklo je više Danasovih zapadnih izvora.

„Bilo bi jako dobro da Vlada Srbije pribere svoje snage i krajnje pragmatično ispuni ono što treba za dobijanje statusa kandidata za članstvo zemlje u EU“, smatra izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić. „Ne bih rekla da u Beogradu ne postoji politička volja (za sticanje statusa kandidata). Međutim, ta politička volja je paralisana, to jest, u ovom trenutku ne vidimo kako će Srbija u sledećim mesecima pokušati da svoje ponašanje dovede u saglasnost sa uslovima za pozitivnu odluku“, rekla je Jelinčićeva u intervjuu za EurActiv.

Ona je istakla da pregovore s Prištinom treba nastaviti nezavisno od približavanja Evropskoj uniji. „Srbija možda ne mora u bliskoj budućnosti, ili nikada, de jure da prizna Kosovo, ali neki ljudi će prelaziti tu granicu, neki će studirati i sa jedne i sa druge strane, neka roba će ići. Kako će se sve to odvijati, kako će život teći, zaista se mora rešavati bez obzira na strateška opredeljenja“, ističe Jelinčićeva.

Kako je ocenila, odlaganje odluke o kandidaturi, 9. decembra, za „koaliciju koja je pod nazivom Za evropsku Srbiju dobila mandat bilo je jedna vrsta političke tragedije“. Za tu odluku Saveta EU „nesumnjivo dobar deo odgovornosti leži na srpskoj strani“, a sada politički profitiraju one snage koje su protiv kretanja Srbije ka Uniji, upozorava Jadranka Jelinčić.

Danijel Server, američki stručnjak za Zapadni Balkan i bivši diplomata, smatra da ideja “dvojne suverenosti” ili “podeljenog suvereniteta” Beograda i Prištine na severu Kosova, o čemu se kao mogućoj političkoj inicijativi Srbije spekuliše u ovdašnjim medijima, nije osuđena na uspeh. “Stiče se utisak da bi Beograd želeo neku vrstu dvojne suverenosti, da Kosovom upravljaju obe strane, ali to je teško ostvarivo, posebno kad između dve strane postoji netrpeljivost... Trebalo bi se vratiti Ahtisarijevom planu kao bazi, a onda videti da li se nešto može nadograditi prilikom njegove implementacije“, ocenio je Server za beogradski Novi magazin.

Server je naglasio da je Kosovo evropski problem i da je nemačka kancelarka Angela Merkel prilično uspešna u poslu saopštavanja istine Beogradu i Prištini. „Amerika ima ogroman uticaj na Albance i administracija (SAD) je spremna da iskoristi svoj uticaj kad to bude potrebno. Ali, još uvek nema potrebe za tim, jer još uvek iz Beograda nije stigao predlog koji bi mogao da bude proguran. Kad Beograd to bude odlučio da učini, verujem da će u Vašingtonu imati iskrenog saradnika“, zaključio je Danijel Server.

Ostale vestiArhiva