SRBIJA ovih dana proslavlja svrstavanje u red zemalja kandidata za članstvo u EU, čime se otvaraju nove perspektive i mogućnosti. Status kandidata donosi brojne prednosti, uključujući i one koje podrazumevaju veće poverenje investitora za sigurnost uloga, jer se ovim činom priznaje da je zemlja izvršila potrebne reforme u naporima za stvaranje okruženja u kojem je poslovanje zasnovano na vladavini prava.

Put do punopravnog članstva je, međutim, i dalje dug, težak i popločan brojnim zahtevima i obavezama. Radost zbog sticanja statusa kandidata tako se još nije ni stišala, a već se misli na sledeći korak. To bi, prema složenoj proceduri evropske administracije trebalo da bude određivanje datuma za početak pregovora.

Za ovaj čin zadužena je Evropska komisija, koja prati ispunjenje obaveza zemalja članica i preporučuje Evropskom savetu dalje poteze. Iz Brisela Srbiji odaju priznanje za visoko razvijene administrativne kapacitete i posvećenost reformama, a glavni problemi proističu pre svega iz geografsko-političkih specifičnosti. Ranije je to bio Hag odnosno Haški tribunal, sada je reč o Kosovu.

Da nema kosovskog pitanja, i da nije postojao haški problem, Srbija bi danas, verovatno, bila na kraju procesa uključenja u EU, budući da se ostali zahtevi iz Brisela rešavaju brzo, u hodu, bez mnogo komplikacija. Beograd je to do sada mnogo puta pokazao, uključujući i brzinom i kvalitetom odgovaranje na upitnik Evropske komisije.

Jedini uslov za utvrđivanje datuma pregovora tako se i ovoga puta našao na strani specifične tematike za Srbiju, za razliku od ranijih kandidata, a reč je o Kosovu - konkretno, o „normalizaciji“ odnosa s Prištinom.

Komesar za proširenje Štefan File je već nekoliko puta do sada naglasio da se pod tim ne podrazumeva priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti, već omogućavanje celom regionu da nesmetano funkcioniše na praktičnom planu svakodnevice, na putu ka EU.

Od Beograda se, konkretno, sada traži da s Prištinom postigne sporazum o energetici i telekomunikacijama, kao i da primeni do sada postojeće dogovore, pa da Štefan File saopšti Evropskom savetu da je došlo vreme da se pređe u novu fazu. To bi moglo da se dogodi u sledećih nekoliko meseci.

Kad se to desi, Evropski savet određuje datum za zvanični početak pregovora o članstvu. Od tada, do efektivnog započinjanja ovog procesa, takođe će da prođe nekoliko meseci. Primera radi, u slučaju Hrvatske, Evropski savet je u decembru 2004. odredio da će pregovori početi u martu 2005. To se tada nije dogodilo zbog nedovoljne saradnje Hrvatske s Haškim tribunalom, ali kada je ova obaveza ispunjena, bilo je dovoljno petnaestak dana, u oktobru 2005, da se krene u sledeću fazu.

Pre započinjanja pregovora, sledi najpre proces pregleda usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno takozvani skrining proces. On služi kao temelj za bilateralne pregovore. Hrvatska ga je započela u oktobru 2005, a završila u junu 2006.

Tek tada se počinje sa otvaranjem 35 pregovaračkih poglavlja, o oko 150.000 strana propisa ili oko 17.000 pravnih akata EU. Pregovara se o rokovima i obavezama koje će država kandidat morati da ispuni, o zajedničkoj poljoprivrednoj, budžetskoj i regionalnoj politici, ekonomskoj uniji, učešću u radu zajedničkih institucija.

Po okončanju pregovora, potpisuje se ugovor o pristupanju, kojim se predviđa tačan trenutak započinjanja punopravnog članstva. Hrvatska je poslednje pregovaračko poglavlje zatvorila u junu 2011, u oktobru dobila pozitivno mišljenje EK o članstvu, u decembru potpisala ugovor o pristupanju, a u januaru prošla unutrašnji referendum o ulasku u EU. Sledi proces ratifikacije, dok će punopravni član postati 1. jula 2013.

Ostale vestiArhiva