U noći kada je Tomislav Nikolić postao predsednik Srbije, ljudi koji su slavili njegovu pobedu vikali su ispred sedišta Demokratske stranke „Evo vam Tadića, vratite nam Mladića“. Naravno, Nikoliću više ni na kraj pameti nije da na takav način izgovara ime generala. Uostalom, povodom njegovog hapšenja i izručivanja Haškom tribunalu lider naprednjaka je kazao da bi i on izvršio obaveze, ali bez likovanja i radovanja. Što će reći, uhapsio bi Mladića.

Ivica Dačić je gledajući kako je Nikolić dobijao u drugom krugu predsedničkih izbora tamo gde je lider socijalista dobro prolazio u prvom krugu mogao da zaključi da ga mnogi članovi njegove stranke i glasači nisu poslušali. Jer, Dačić im je rekao da glasaju za Tadića. Oni su nekako bili uvereni da je Nikolić više njihov nego što je Tadić.

Ovo su dva najsvežija primera stare priče da birači ne slede promenu stavova političara, odnosno stranaka. U prirodi je partija ne samo da menjaju društvo, nego i da se same menjaju. Berlinguer je Komunističku partiju Italije preimenovao u Socijaldemokratsku, a sredinom devedesetih godina prošlog veka u zemljama centralne i jugoistočne Evrope usledio je talas promena ne samo imena komunističkih partija nego i njihovih programska opredeljenja i metoda delovanja. I u Jugoslaviji su početkom osamdesetih komunističke partije republika dobijale nova imena i novu ideologiju zadržavajući ne samo stare kadrove, nego i stare simpatizere, mada su i mnogi koji su bili tvrdi komunisti preko noći postajali još tvrđi šovinisti.

Pobeda Tomislav Nikolić i način na koji je slavljena, na primer, bez ijedne zastave Evropske unije, samo je obnovila pitanje koliko je potrebno članstvu i simpatizerima da shvate da njihov lider ima novu politiku.

Vladimir Goati direktor organizacije Transparentnost Srbija kaže da je potrebno deset godina da bi se jedna partija promenila. „SPS je počeo da se menja pre devet godina i ta promena se sada vidi.” SNS je osnovan pre četiri godine i možda im se i zato zamera da nisu dosledni, odnosno da menjaju svoju politiku.

„Programske promene označavaju odbacivanje i redefinisanje ideja i vrednosti postojećeg projekta i uključivanje novih ideja i vrednosti. Važne programske promene su po pravilu rezultat spoljašnjih zbivanja. Rukovodstva stranaka nastoje da minimiziraju promenu stavova, politike i nosećih ideja partije kako bi zadržali sledbenike i glasače. Programski zaokreti partija ipak imaju granice. Malo je verovatno da će partije sasvim otvoreno i u kratkom roku napustiti ideje i opredeljenja svog projekta”, objašnjava Goati.

U tom slučaju je možda i bolje da se jasno ne vidi šta je politika stranke, da se ona prikrije, odnosno sakrije kako se ne bi odbilo staro biračko telo.

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da se vidi da je SNS partija bez jasnih ideja. „Interesovala ih je vlast, sa radikalima to nije išlo, jer se Vojislav Šešelj ponašao kako se ponašao. SNS je smislio kako da otkloni radikalsku ideju i u tome je bio uspešan. Ali, u porukama koje su slali svako je mogao da prepozna deo za sebe: bili su i za i protiv komunizma, za i protiv kapitalizma… Sada će morati da postanu mnogo jasniji i zato postoji opasnost i da se deo birača vrati radikalima. ”

Vuletić misli da naprednjaci neće postati antisistemska stranka, ali podseća da je Nikolić pozivao na fizički obračun zbog navodne krađe glasova na izborima. I kada je štrajkovao očekivao je da narod stane iza njega. „U nekoj situaciji oni bi pozivali na bunt. Šta će se kod njih menjati, zavisi i od njihovih finansijera.” Vuletić misli da postoji značajan broj ljudi koji su spremni da „pretrče” kod njih ako uspeju da formiraju vladu. Takve ne zanima mnogo njihov program i politika.

Branko Radun, analitičar, misli da su se kod nas mnoge stranke menjale: DSS od evropske stranke do evroskeptične, DS od Đinđića koji je imao pronemačku politiku do Tadića koji ima više anglosaksonsku, pa i SNS kao nova stranka koja je u osnovi bila drugačija od SRS-a. „Moguće je da su naprednjaci promenili stavove, pa onda osnovali stranku. Ne možemo se držati tih deset godina koje su potrebne za promenu. Oni su dobili najviše glasova na izborima i može se reći da je stranka dobro prošla. Broj birača koji je glasao za DS je pao. Možda naprednjacima ne bi pomoglo ni više glasova da formiraju vladu.”

Radun kaže da sporazum sa Vojislavom Koštunicom nije promena stavova naprednjaka. „To je tehnički ili taktički savez. Oni su prihvatili ponudu Koštunice i to pitanje je malo prenaduvano jer možete biti evroskeptik ili evroentuzijasta. Mislim i da EU nije na dnevnom redu. I URS je osluškujući puls naroda video da pada opredeljenje za EU. Ima birača koji glasaju za DS ili SPS a nisu za Evropu. Na kraju DS je izašao sa pričom da su i Kosovo i Evropa prioritet. Politička situacija se menja. Turska je prihvatila da neće ući u EU, politička elita je promenila stav i imaju alternativnu priču ne odustajući od EU. I birači se menjaju i menjaju stavove. Nisu dobre radikalne promene imidža i stavova, ali ako ne evoluirate onda stagnirate.”

Ostale vestiArhiva