Dostupni podaci govore da u ime države, bez preduzeća, Vlada Srbije potražuje po osnovu vlasništva 376 objekata u koje je od 1990. uloženo 1,5 milijardi dolara.
Nepoštovanje neprikosnovenosti svojine je očigledan problem, jer su pravnici saglasni da je vlasništvo izvan svake politike, pa čak i izvan bilo kakvih teritorijalnih promena. Samo u protekle tri decenije država Srbija je uložila oko 18 milijardi dolara u rafinerije i topionice “Trepče”, površinske kopove lignita i građene termoelektrane, škole, bolnice, pošte, železnicu, stambene objekte, puteve...
Smatra se da vrednost ukupne javne i društvene imovine Srbije na KiM iznosi oko 200 milijardi dolara, što je ogromna vrednost, mada je po Ahtisarijevom planu predviđeno da sva imovina koja se nalazi na KiM pripada samo njenim građanima.
- Zvaničnici na KiM su u procesu privatizacije društvenih i javnih firmi izuzimali najbolje i najvrednije delove koji su mogli da se prodaju na tržištu. Posle toga, ono što je ostalo je išlo u likvidaciju i jedino iz te likvidacione mase koja je najčešće bila praktično nikakva, oni koji su uložili kapital u te firme, mogli su formalno da se naplate. Taj „spin of“ način privatizacije je praktično bio razvlašćivanje. Bilo je mnogo situacija kada se znala precizna vlasnička struktura, dakle reč je od akcionarskim društvima, a da je sve opet imovinski uzurpirano, jer su u Prištini takve firme proglašavali društvenim i sve se potom događalo po matrici „spin of“ privatizacija - objašnjava Miletić.

Jugobanka imala udeo u Trepči
Pored Beobanke koja je podnela zahtev za udeo u vlasništvu „Trepče“, kako „Blic“ saznaje, veliki udeo u vlasništvu ovog kombinata imala je i beogradska Jugobanka. Kosovska Agencija za privatizaciju do sada je privatizovala 1.358 preduzeća, među kojima je mnogo onih čiji su vlasnici van teritorije Kosova.
U vreme postojanja SFRJ ulagana su velika sredstva u KiM kao „nerazvijeno područje“, zatim posredstvom Fonda za razvoj je investirano u razne programe i infrastrukturu, a mnoga preduzeća su direktno i samostalno plasirala svoj kapital u otvaranje fabrika ili pogona.
Jedan od takvih nerešenih vlasničkih odnosa je i Kombinat “Trepča”, gde je najveći problem, prema tvrdnjama zvaničnika KiM „identifikovanje investitora do 1999 godine“. Suštinski, slažu se sagovornici „Blica“, država bi morala u svemu tome da ima mnogo aktivniju ulogu.
Ranije se tim bavila nekakva komisija za sukcesiju, pa nekoliko ministarstva, potom je formirana radna grupa, a sada je sve u nadležnosti Kancelarije za KiM.

Ostale vestiArhiva