Predlog rezolucije je usvojen sa 42 glasa "za", devet poslanika je bilo protiv, a dvanaest je bilo uzdržanih.
U predloženom tekstu, usvojenom uz većinu prihvaćenih amandmana, navodi se da se EP protivi podeli Kosova, "osim ako ne dođe do drugačijeg rešenja obostranom saglasnošću". Na ovu formulaciju je jedan poslanik stavio verbalnu primedbu, tražeći da ostane samo stav da se EP protivi podeli Kosova.
Evropski parlamentarci "podvlače da podela Kosova nije rešenje i pozdravljaju podršku teritorijalnom integritetu Kosova, koju je izrekla Evropska komisija".
U predlogu rezolucije, čiji će konačan tekst biti sačinjen na temelju svih prihvaćenih dopuna, kaže se i da EP "prima na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova" na temelju stava međunarodne upravljačke grupe da je "rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno".
Evropski parlamentarci "izražavaju zabrinutost zbog pomanjkanja bitnijeg napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije" na Kosovu i traže da se korupcija suzbija na visokom nivou.
U ovom dokumentu traži se "ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova koje", kako se to navodi, "održava srpska država", a posebno povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela.
Traži se i "puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana".
Rezolucijom se traži da Evropski parlament izrazi "žaljenje što, uprkos napretku, povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje predstavlja izazov, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost".
Takođe se pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština "uz posredovanje visoke predstavnice Ketrin Ešton, što je dalo novi zamah dijalogu", i traži se da se primene svi dogovori, a posebno onaj o upravljanju prelazima.
U predlogu rezolucije se navodi i da Priština mora sprovesti ustavne odredbe o decentralizaciji vlasti i da "kosovske vlasti moraju preduzeti dalje korake kako bi išle u susret srpskoj manjini, naročito na severu, dok saradnja sa svim kosovskim Srbima mora biti ojačana".
Parlament EU smatra da vlasti u Prištini moraju brzo sprovesti niz zakona i uslova da bi se pokrenuli pregovori o pridruživanju Kosova s evropskom dvadesetsedmoricom.
Posebno se naglašava da "kosovske vlasti moraju dati novu snagu obavezama koje su s tim u vezi preuzele, kao i političkoj volji za jačanje vladavine zakona, prava manjina, sposobnosti administracije i struktura za trgovinu".
EP ukazuje da izveštaj Revizorskog suda EU o manjkavom delovanju Euleksa kad je reč o jačanju vladavine prava na Kosovu "izaziva veliku zabrinutost".
Revizorski sud EU je nedavno u svom nalazu ocenio da je, uprkos potrošenim stotinama miliona evra iz budžeta EU, "nivo organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu i dalje visok".
Ovaj Sud EU je predočio da je "kosovsko pravosuđe i dalje pod političkim uplivom i neefikasno" i da "Kosovo ima ograničenu sposobnost za zaštiti svedoke".

Ostale vestiArhiva