Poslanici su iskoristili i oposlednji dan rada u ovoj godini da postavljaju pitanja Vladi, shodno poslovniku koji tu mogućnost predviđa za svaki utorak i četvrtak.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema ništa protiv toga da ga politički protivnici okrivljuju za raznorazne stvari, ali se požalio da je teško raditi "u atmosferi intriga i besmislica".
"Uvek smo spremni da omogućimo onima koji nam osporavaju legitimitet da nas zamene, za šta međutim moraju da ispune jedan uslov - a to je da dobiju podršku građana", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje poslanika Zaharija Trnavčevića zašto je na čelu Vaterpolo saveza i Teniskog saveza postavio pa opozvao stranačke ljude Zorana Babića i Bratislava Gašića.
"Bavim se mnogo važnijim problemima od teniskog i svih drugih saveza, jer nemam vremena da o takvim stvarima razmišljam niti da ih rešavam", rekao je Vučić, istakavši da je stav SNS da sportom treba da upravljaju sportisti i dobri menadžeri, a ne političari.
Vučić je, takođe, ispravio poslanika Trnavčevića objasnivši mu da Gašić nikada nije ni izabran na čelo Teniskog saveza, te da, shodno tome, nije mogao da bude ni opozvan.
Vicepremijer je konstatovao da je, međutim, neobično to što Trnavčeviću, koji je bio istaknuti član Demokratske stranke, nije smetalo kada su na čelo sportskih saveza dolazili ljudi iz te stranke.
On je izjavio da će do nedelje u potpunosti biti završen rad na 24 predmeta spornih privatizacija u Srbiji, na kojima je insistirala nekadašnja predsednica Saveza za borbu protiv korupcije Verica Barać i na koje je ukazala i EU.
"Do nedelje će biti u potpunosti završen rad na 24 predmeta, tužilaštvu će ostati da se izjasni još o četiri predmeta,a, inače, što se tiče predistražnog postupka, svi će biti u potpunosti završeni. U nekim slučajevima podignut je optužni akt ili optužnica, u nekim nije bilo osnova, ali sve ćemo potpuno jasno reći", istakao je Vučić.
"Činjenica je da time pokazujemo da smo spremni da se uhvatimo u koštac sa velikim važnim slučajevima koji su imali i nemale političke konotacije", rekao je Vučić.
Odgovarajući na pitanje poslanika LSV Đorđa Stojšića o privatizaciji NIS-a, Vučić je podsetio da je pre privatizacije ta kompanja poslovala sa gubitkom i da je sporazum sa Rusima svakako doneo više koristi, nego štete i da je sigurno mogao da bude mnogo bolji, kao i mnogo šta drugo, ali stvari nisu crno-bele.
"Ako bude bilo pravnih zahteva za preispitivanje te privatizacije, nikakav problem", rekao je Vučić, napominjući da, sem političkog, nije bilo drugog osporavanja privatizacije NIS-a.
On je naveo i da je bilo pokušaja da se sa ruskim partnerima u NIS-u govori o povećanju visine rudne rente, ali su se oni pozivali na međudržavni sporazum Srbije i Rusije.
"U njegovom sastavljanju nisam učestvovao, ako bi se menjala visina rudne rente stavljeno mi je do znanja da to ne bi bilo dobro po naše bilateralne odnose. Mi nismo imali tu snagu da promenimo visinu rudne rente, bilo bi dobro da je viša , ali nismo uspeli. Nadam se da će neka sledeća generacija, kada Srbija bude bila jača, imati tu vrstu snage", rekao je Vučić.
Poslanik Stojšić je ocenio da je za ljude iz Vojvodine privatizacija NIS-a najspornija i da je to najavljivano kao posao veka, što i jeste bio, ali za rusku stranu, jer su za 400 miliona evra dobili i rezerve nafte i gasa.
Vučić je izjavio da će Vlada dati sve od sebe da se pomeri rok od kojeg će državljanima EU, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, biti dozvoljeno da kupuju zemljište u Srbiji posle 1. septembra 2017. godine.
On je rekao da to neće biti lako, jer Srbije može biti shvaćena kao nepouzdan partner u pregovorima.
"Pokušaćemo, jer mislimo da je rano za nas i da ne možemo da učestvujemo u tržisnoj utakmici kupovine zemljišta, i bilo bi dobro da to pomerimo za neku godinu. Daćemo sve od sebe da taj rok pomerimo, to neće biti lako, jer će reći - niste pouzdan partner, ne poštujete ono što ste potpisali", istakao je Vučić.
On je naglasio i da, istovremeno, ne bi trebalo ljude plašiti tom činjenicom, "kao da će neko tu zemlju odneti na Mars" i kao da vlasnik neće dati sve od sebe da postigne najbolje moguće prinose, jer se, uglavnom, radi o poljoprivrednom zemljištu.
Vučiću je pitanje o prodaji zemljišta postavio poslanik Saveza vojvođanskim Mađara Balint Pastor koji je naveo da su sve zemlje koje su postale članice EU dozvolile prodaju zemljišta tek nekoliko godina od dobijanja članstva.
Pastor je naglasio i da bi to trebalo izmeniti ne revizijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji dozvoljava prodaju zemljišta od 1. septembra 2017. godinu, već izmenama određenih zakona Srbije, pre svega, Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
On je naveo i da je poljoprivredno zemljište u Srbiji višestruko jeftinije nego u većini zemalja EU.
Vučić je na to odgovorio da je cena poljoprivrednog zemljišta posle najave dolaska investitora, posebno u Vojvodini, dramatično skočila i viša je nego u mnogim zemljama EU - Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj.
On je naveo i da je problem za Srbiju što sada nema nikakvu mogućnost da od 2014. zaštiti domaću poljoprivredu jer u toj oblasti SSP-a možda nisu ispregovarani najbolji uslovi, "a ne mogu da tvrdim da je moglo bolje jer znam koliko su to teški pregovori".
"Niko živ iz vlade ne voli da ide u Brisel, jer nas tamo ne čeka ništa lepo, već muke i problemi, ali to je naš posao i neki drugi koji su ranije pregovarali znam da im nije bilo lako", rekao je Vučić.
On je naveo i da je stočarska proizvodnja u Srbiji razorena i postavio pitanje zašto samo u našoj zemlji, u poređenju sa uspešnim zemljama u okruženju, stočna hrana i to, pre svega, za izvoz, ne može da bude GMO, iako je ona tri-četiri puta jeftinija.
Vučić je rekao da Srbija ima ponude iz Rusije i Kine da izvozi meso, a nema mesa da pokrije ni 25 odsto svojih potreba.
"Uvozimo GMO meso, a lažemo narod mi ćemo to da štitimo, zbog toga i toga, da bismo imali tajkune koji bi mogli da imaju najvišu moguću cenu sojine sačme i drugu stočnu hranu da ucenjuju celu poljoprivredu", naveo je on.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da poslednjih meseci i nedelja on i Aleksandar Vučić razgovaraju sa velikim partnerima iz Rusije, i čitaju materijale iz Kine, jer su donate odluke da Srbija može da plasira mnoge proizvode na ta tržišta.
"Kina je sa nama potpisala protokol o načinu izvoza mesa, a naša stvar je kako ćemo se organizovati, imamo li proizvode za to", rekao je Dačić u parlamentu.
On je dodao da neke kvote za EU Srbija ne može da iskoristi jer nema dovoljno prizvoda.
Odgovarajući na pitanje poslanika Zaharija Trnavčevića, koji ga je pitao za strartegiju razvoja poljoprivrede premijer je rekao da je Agrarni savet pripremio strategiju, da su tekstove imali i Ministarstvo poljoprivrede i neki drugi, pa treba da se pogleda šta je najbolje od svih tih dokumenata.
"Kada je reč o ekspertima, tu uvek postoje različita mišljenja, teško je da mi arbitriramo ko je tu u pravu, naša intencija i cilj je da se se pozitivne stvari u radu bilo kojih radnih grupa iskoriste najbolje, jer je poljoprivreda naša kapitalna grana", rekao je Dačić.
Posalnik Trnavčević je rekao da "nije zadovoljan odgovorom".
Poslanik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi pitao je Vladu Srbije na koji način će obezbediti sprovođenje vanrednog popisa stanovništva u opštinama Medviđa, Preševo i Bujanovac, koji je planiran za 2014. godinu s obzirom da su sa te teritorije interno raseljeni na području Kosova i Metohije.
Njega je zanimalo i kako će se popisivati i priličan broj onih koji su iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa sada u zemljama Evropske unije gde traže azil.
Posalnik na listi DS Petar Kuntić takođe je imao pitanje za vladu, a odnosilo se na mešovitu komisiju kojoj je poverena implementacija Sporazuma o zaštiti manjina, a koja se, prema njegovim rečima, već dve godine nije sastala.
"Implemantacija sporazuma o zaštiti manjina poverena je Komisiji koja se redovno sastajala u vladi Mirka Cvetkovića, započela rad u vladi Vojislava Koštunice, a dve godine nije bio nijedan sastanak te komisije, što nije dobro, jer je to mesto gde moraju da se rešavaju problemi", rekao je Kuntić.
Poslanica DSS Milica Vojić Marković interesovala se za sredstva koja bi trebalo da budu dodeljena biblioteci za slepe i slabovide, poslanik na listi SNS Marjan Rističević je pitao da li je tačno da je Direkcija za robne rezerve „pozajmila 25 miliona kilograma kukuruza, a da će joj biti vraćeno pet tona manje", kao i da li je "zakonito da službenici Skupštine Srbije nose bedževe na kojima, pored imena i prezimena, piše i broj njihovih ličnih karata".
Skupština Srbije je posle dela s poslaničkim pitanjima završila i pretres u pojedinostima preloženih izmena i dopuna Zakona o osiguranju.
O tim izmenama, kao i o druge dve tačke dnevnog reda - predlogu autentičnog tumačenja dva člana Zakona o javnim preduzećima i predlogu odluke o izboru člana komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, poslanici će se izjasniti večeras, po završetku posebne sednice na kojoj će premijer i ministri odgovarati na pitanja poslanika.

Ostale vestiArhiva