Poslanici su, tokom rasprave o rezoluciji čiji je autor izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister, a o kojoj će glasati sutra, pohvalili konstruktivan pristup Srbije migrantskoj krizi, ali i ocenili da država mora da omogući slobodne i nezavisne medije.
Evropski komesar Johanes Han rekao je u obraćanju poslanicima da bi poglavlja 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava, trebalo da budu otvorena u prvoj polovini ove godine i dodao da veruje da će i nova vlada posle izbora ostati posvećena reformskom pristupu i dijalogu sa Kosovom.
Han je ocenio da je Srbija preuzela važne korake na evropskom putu, te da je posvećena evropskim integracijama, regionalnoj saradnji i stabilnosti, reformi pravosuđa i javne uprave i normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Evropski komesar je naglasio da Srbija treba da nastavi sa reformama, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, antidiskriminacione politike i ekonomije.
Han je naglasio da je impresioniran veoma pozitivnim i humanim načinom na koji se Srbija suočila sa migrantskom krizom.
Prema njegovim rečima, važno je da Beograd nastavi konstruktivan prisutup u normalizaciji odnosa sa Prištinom, paralelno sa procesom evropskih integracija.
Han je istakao da je važno da bilateralni odnosi između Srbije i drugih zemalja članica EU ne ugroze pristupne pregovore.
"“Evropska komisija ostaje posvećena i podržava Srbiju na njenom putu ka EU i cenim to što i Evropski parlement podržava Srbiju”", rekao je Han.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister rekao je da je srpska vlada pokazala posvećenost evropskim integracijama, te istakao da je važno da Srbija osigura vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa, da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije i obezbedi slobodne i nezavisne medije.
"“Verujem da bi poglavlja 23 i 24 trebalo da budu otvorena što pre, kako bi se pomoglo Srbiji da nastavi na svom putu ka EU”", rekao je Makalister.
Takođe, Makalister je naglasio da su dobri regionalni odnosi izuzetno bitni za dijalog na Balkanu i evropske integracije, te istakao angažman Srbije po tom pitanju.
Prema njegovim rečima, napravljen je značajan korak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, te da je važno da obe strane rade na ispunjavanju onoga što je postignuto u dosadašnjim sporazumima.
Ministar spoljnih poslova Holandije, zemlje koja predsedava Unijom, Bert Kunders u obraćanju poslanicima rekao je da veruje da će ključna poglavlja 23 i 24 biti otvorena tokom predsedavanja njegove zemlje, odnosno do kraja juna.
Rekao je da je Srbija pokazala konstruktivnu ulogu u migrantskoj krizi i da će EU nastaviti da podržava Srbiju u tom pogledu.
"Od Srbije očekujemo nastavak i primenu reformi, pre svega u oblasti vladavine zakona, slobode medija kao i nastavak normalizacije sa Prištinom", rekao je Kunders.
Poslanica EU Tanja Fajon, konstatujući da je Srbija napredovala u mnogim oblastima, ocenila je da je stanje u medijima i dalje nezadovoljavajuće, te podsetila da je ministar odbrane uvredio jednu novinarku što je, prema njenim rečima, bilo "dodavanje ulja na vatru".
Takođe, navela je da bi trebalo voditi računa o tome što veliki broj mladih Srba odlazi iz zemlje.
Izvestilac Evropskog parlamanta za Kosovo Urlike Lunaček rekla je da je Srbija u poslednjim mesecima postigla napredak, te da je ubrzan proces dijaloga sa Prištinom i rad na borbi protiv korupcije.
“Pozdravljam otvaranje dva poglavlja sa EU, jer želim da Srbija postane članica EU, što želim i za Kosovo”, rekla je Lunaček.
Međutim, Lunaček smatra da bi u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da bude primenjeno načelo dobrosusedskih odnosa, te da bi Srbija trebalo da podrži Kosovo prilikom zahteva za ulazak u međunarodne institucije, “a ne da ga blokira”.
Pozvala je vlasti u Srbiji da ne napadaju medije koji ih kritikuju, jer je kritika, rekla je, deo demokratije.
Poslanik Evropskog parlamenta i član odbora za Srbiju Ivo Vajgl naveo je da je Srbija uradila mnogo u oblasti reforme pravosuđa, ali primetio i da je politika još previše prisutna u medijima, što posebno zabrinjava.
Naglasio je da je uloga civilnog društva izuzetno važna te naglasio da nezavisna tela i nevladine oraganizacije ne smeju biti “poligon za frustraciju vlasti”.
Šef delegacije za Srbiju u EP Edvard Kukan rekao je da je Srbija ostvarila veliki napredak, ali da je potrebno ojačati nezavisnost pravosuđa i osnažiti akvitnosti u regionalnoj saradnji, uključujući i dijalog sa Kosovom.
Srbija, kao zemlja kandidat za EU, mora da ima slobodne i nezavisne medije, rekao je Kukan.
Naglasio je da nema sumnje da je Srbija važan partner Evropske unije, što je dokazala i tokom migrantske krize.
Poslanik iz redova nemačke SPD Knut Flekenštajn ocenio je da je dobro što je Poglavlje 35, koje obuhvata i normalizaciju odnosa sa Prištinom, otvoreno među prvima, jer je za uspešno članstvo Srbije u EU potrebno da ima dobre odnose sa Kosovom.
Flekenštajn je istakao i da je neophodno što brže otvaranje poglavlja 23 i 24 budući da reforme u tim oblastima osnovnih prava jačaju demokratiju i omogućuju napredak i u drugim sektorima.
Hrvatski poslanik i potpredsednik Spoljnopolitičkog odbora Andrej Plenković ocenio je da je potrebno da Srbija ostvari adekvatnu zastupljenost manjina i osigura mogućnost korišćenja jezika manjina u medijima i obrazovnim institucijama.
Takođe, naglasio je da je važno da se omogući pronalazak nestalih osoba i nastavi saradnja u procesuiranju ratnih zločina.
Njegova koleginica Dubravka Šujica istakla je da je važno insistirati na usklađivanju spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU, ne samo u odnosu sa Rusijom već i sa Bosnom i Hercegovinom.
Šujica je, takođe, ocenila da je potreban bolji odnos prema manjinama i rešavanje sudbine nestalih osoba, te dodala da veruje da će dve zemlje rešiti to pitanje na bilateralnom nivou.
Raspravi je prisustvovala minstarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
"Generalni ton je pozitivan uz neke zamerke koje postoje uz obaveze Srbije da dalje unapređuje stanje u brojnim oblastima. To je sasvim razumljivo. Ne možemo da očekujemo ni od zemlje članice da sve bude idelano, ali od zemlje kandidata se uvek očekuje da pokaže više napora i mislim da je to, pre svega, dobro za nas", naglasila je Joksimovićeva.
Spoljnopolitički odbor EP je nedavno, inače, usvojio predlog rezolucije sa 50 glasova za, dva glasa protiv i četiri uzdržana.
Glasanje o Rezoluciji biće održano u četvrtak. Rezolucije parlamenta nemaju obavezujuću snagu, ali imaju politički značaj procesu pristupanja.

Ostale vestiArhiva