"Stvarne ocene Fiskalnog saveta znatno se razlikuju od tumačenja ministra i, uz sve relevantne analize, objavljene su prilikom ocene budžeta za 2017. i Fiskalne strategije za period 2017-2019. godine", navodi se u reagovanju Fiskalnog saveta na izjavu Vujovića u Beču da su paušalne ocene Saveta o prognozi rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji.
Navedeno je da ministar finansija pogrešno interpretira analizu kretanja BDP-a koju je sproveo Fiskalni savet.
"Fiskalni savet nikada nije rekao da će privredni rast u 2017. biti dva odsto, kako ministar neosnovano zaključuje. U analizi privrednih kretanja za 2016, a ne za 2017. godinu, jasno smo objasnili da ostvarena stopa rasta BDP-a od oko 2,7 odsto u sebi sadrži relativno visok i jednokratan rast poljoprivrede, zbog čega je pravi trend rasta privrede u 2016, s kojim se ulazi u 2017, oko dva odsto", istakao je Fiskalni savet i dodao da to nisu prognoze Saveta za 2017. godinu.
U 2017. godini Fiskalni savet očekuje nastavak ubrzanja privrednog rasta i dostizanje stope rasta BDP-a od tri odsto, kako prognoziraju i Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije i medjunarodne institucije poput MMF-a i Evropske komisije.
"Ubrzanje privrednog rasta sa dva na tri odsto bio bi dobar rezultat, ali postoje i rizici da se to ne desi", smatra Fiskalni savet, koji je ocenio da je optimalan trajni fiskalni deficit za Srbiju koji bi trebalo dostići, 0,5 odsto BDP-a.
Fiskalni savet je naveo da ne predlaže da se dostizanje tog ciljanog deficita ostvari odmah u 2017, "kako pogrešno tumači ministar", već u 2019. godini uz strukturne reforme koje bi omogućile dostizanje tog cilja".
"Sa identičnim ciljanim deficitom od 0,5 odsti BDP-a slaže se i Ministarstvo finansija, jedino što je plan Ministarstva (iz Fiskalne strategije) da se ovaj cilj dostigne u 2020, a ne u 2019. godini kako mi predlažemo", istakao je Fiskalni savet.
Ministar finansija bi, smatra Fiskalni savet, morao da objasni na osnovu čega tvrdi da su ocene Saveta zasnovane na kalkulacijama "po kratkom metodu", da nisu "potkrepljene empirijskim podacima, ni dobrim metodama i modelima", odnosno, da objavi svoje kalkulacije po "dugačkom" metodu i empirijski zasnovanim metodama i modelima koji bi nedvosmisleno opovrgli ocene Fiskalnog saveta.
"U protivnom, izjave ministra bi se morale oceniti kao paušalne", istakao je Fiskalni savet.

Ostale vestiArhiva