Predlog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa.
Predlogom krovnog prosvetnog zakona uvode se i novine u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanovama, pa će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, a poslednju reč pri izboru davaće ministar.
Predviđeno je da se u penziju odlazi sa 65 godina, a povećana je i odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ocenjivanje i postupanje u slučajevima kršenja zabrana, nasilja i diskriminacije.
Proširena je odgovornost učenika i roditelja, a predviđene su i novčane kazne za nasilje u školi, donošenje alkohola i narkotika.
Za roditelje, ali i učenike uvode se i nove vaspitno i vaspitno-disciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad.
Zakonom je predviđena mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja, zatim osnivanje učeničkih kompanija i đačkih zadruga.
Ministar prosvete Mladen Šarčević je izjavio danas da novi sistemski zakoni u obrazovanju, koji su ušli u skupštinu, predviđaju strožije sankcije za bahato ponašanje u školi - nastavnika, učenika, ali i roditelja, kao i da je to početak značanih promena u školskom sistemu.
"Sistemski zakoni ulaze u skupštinu i tu se insistira na povećanoij bezbedosti i odgovornosti svih učesnika u prosveti i mnogo strožije će se sankcionisati bahato ponašanje nastavnika, učenika i roditelja", rekao je Ssarčević novinarima.
On je naglasio da je preventiva svakako bolja varijanata od sankcionisanja i da se radi i na tome.
Ministar prosvete je rekao donošenje tih zakona početak rešavanja nagomilanih problema iz prošlosti, ali da ne treba očekivati čuda da sve biti rešeno za godinu dana.
"Mislim da jeste to ozbiljan početak da se neke stvari reše. Postoji spremnost i ministarstva i društva da se uhvatimo sa tim u koštac, da bi imali bolje rezulate učenja i ovaj zakon pravi iskorak u tom pogledu", naglasio je Šarčević.
Dodaje da ima puno novina u zakonu, na primer, društveno odgovran rad važi i za učenike i za nastavnike, jer mnoge evropske zemlje to primenjuju.
"Često pitaju - šta ako neko napravi prekšaj, a nema da plati, svo imamo meru i za to", dodao je Šarčević.
ZA BUDŽET 48 BODOVA
Kada je reč o Predlogu zakona o visokom obrazovanju, predviđeno je da je uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta 48 ESP bodova.
Takođe, taj akt predviđa formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privede.
Predlogom zakona daje se prilika nastavnicima, istraživačima i studentima da osnivaju "spin-off" i "start-up" kompanije, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperta iz privrede.
Predviđa se i uvođenje kratkih programa studija i studija uz rad koji omogućavaju sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.
Kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete uvode se registri akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata, kojima se dodeljuje Jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnova za uvođenje novog sistema finansiranja.
Predlogom zakona o visokom obrazovanju značajno unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije.

Ostale vestiArhiva