Istorijsko breme i siromaštvo za mnoge je asocijacija pri pominjaju ove susedne zemlje. Ali, diktatorska vladavina Nikolaja Čaušeskua okončana je još 1989. godine, a beda i zaostalost su daleko iza njih. Mnogi smatraju da će Bukurešt uskoro biti "mali Pariz" i to kao glavni grad u kome cvetaju tehnološke kompanije. U čemu je tajna rumunskog rasta? Ova zemlja sa 19,7 miliona stanovnika ima svoje specifičnosti, koje su kumovale i njenom uspehu.

Pre i posle Čaušeskua

Vreme u Rumuniji se deli na pre i posle vladavine Nikolaja Čaušeskua. Autor ovog teksta priseća se da je osamdesetih bila prava jagma za rumunskim orasima i servisima za ručavanje, koji su se razmenjivali za popularni začin "vegeta" i farmerke iz SFRJ. U Vojvodini najčešća najamna radna snaga upravo je dolazila iz ove susedne zemlje. Danas Rumuni idu širom Evrope, vrata su im ulaskom 2007. u EU otvorena, a najviše se zapošljavaju u Italiji i Španiji.Ova zemlja nema problem zapošljavanja, a hroničan je deficit za radnicima upravo zbog ogromnog broja migranata iz Rumunije u zapadne zemlje. Dva su objašnjenja zašto postoji jagma za radnom snagom. Prvi je što se mnogo kompanija otvorilo, a drugi što su mlađi ljudi ulaskom u EU otišli u ekonomski jače države za veće plate.1. Rast plata u javnom sektoru

Rumunski parlament izglasao je novo povećanje plata u javnom sektoru od januara 2018, uprkos fiskalnim problemima u najavi, a da bi zaustavili veliki odliv radne snage, naročito lekara i profesora. Oglušili su se i na kritike Evropske komisije i Međunarodnog fonda. Evropska komisija je, naime, upozorila Bukurešt da ne podiže plate, a MMF saopštio da je sukcesivno rezanje poreza u protekle dve godine već značajno umanjilo državne prihode. Efekte takve izmene, osetiće 1,2 miliona državnih službenika i koštaće državu blizu deset milijardi evra u narednih pet godina.

Ipak, mesečna plata najbolje rangiranih lekara koje zapošljava nacionalna zdravstvena služba naredne godine porasti na 2.700 evra sa sadašnjih 1.000 evra. Medicinske sestre će zarađivati 900 evra umesto 530 evra. Pojedini profesori imaće povećanje za 100 odsto, ali postepeno, u periodu od 2018. do 2022. godine.

- Ovaj zakon će promeniti istoriju Rumunije - izjavio je lider levičarske Socijaldemokratske partije Liviu Dragnea.

2. Ekspanzija poljoprivrede

Osim plata u javnom sekotru, na rast ima uticaj i ekspanzija poljoprivrede. Posle smrti Čaušeskua, ova oranicama bogata država imala je podbačaj u poljoprivrednoj proizvodnji. Sada se oporavlja. Članstvom u EU, koriste evropske fondove za značajna ulaganja u velike površine zemljišta.3. Posle štednje kreće potrošnja i investicije

Pojava krize u Rumuniji 2008. i 2009. bila je doživljena dramatično, štedni ulozi nisu rasli, oklevalo se sa investicijama. Poslednjih nekoliko godina, međutim, to se menja.

- Novac se malo oslobodio, bolja je atmosfera. Investira se. Mali privrednici polako šire svoje poslove, ali uglavnom na sektor usluga, manje na proizvodnju - ukazuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Lakšem zaduživanju na ruku ide i to što je Rumunska centralna banka malo olabavila uslove za kreditiranje, lakše je ući u proces zaduživanja, a i to je poguralo privredu napred i rast.4. Jaka proizvodnja, dolazak stranih kompanija

Naš sagovornik ukazuje i da je dobijanje članstva u EU uticalo na značajan priliv stranog kapitala, koji je poslednjih godina stabilizovan. Interes stranaca je bio da dobiju nisku cenu radne snage, pa su masovno svoje fabrike selili u Rumuniju.- Mnoge fabrike su preseljene, a računalo i na ekspanziju domaćeg tržišta. Dobar deo deo automobilske industrije iz Evrope je prebačen u ovu državu i oni su zahvaljujući tome uspeli da prebrode tranzicione muke - ističe prof. dr Ljubodrag Savić.

Ipak strah postoji, naročito kad je koncept takav da potrošnja gura proizvodnju. Rezultati se dobijaju u kratkom roku, ali su na dugom štetni.

- Oni su toga svesni, baš kao što je i Srbija, postala toga svesna posle ekonomske krize - zaključuje profesor Ljubodrag Savić.

5. Brz internet

Poseban magnet za strane ulagače je i to što je internet infrastuktura u Rumuniji dobra, i ta zemlja može da se pohvali odličnom prosečnom brzinom protoka. U to je država uložila značajan novac, pa Rumunija, posle Estonije, Poljske i Slovačke, može da se pohvali razvijenim tehnološkim i stat-ap tržištem.

Ostale vestiArhiva