Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji, navodi da podaci iz 'Izveštaja o živoj planeti' alarmantno upozoravaju na nestajanje biljnih i životinjskih vrsta posebno slatkovodnih.
"Osnovni uzroci ugrožavanja su prekomerni izlov, uništavanje staništa, zagađenje i klimatske promene. Kada se ribe intenzivno love, posebno u doba mresta ili male ribe koje je zabranjeno loviti, nema dovoljno vremena da se riblji fond obnovi. Osim, ilegalnog i prekomernog ribolova uništena su brojna staništa za mrest riba, zbog regulacije reka i izgradnje malih hidrocentrala", rekla je Dimović.
Napominje da WWF i URS godinama ukazuju na nekontrolisano i neregulisano tržište ribom i ribokrađu, zbog čega finansijski ispaštaju država i legalni proizvođači riba.
Vrlo često se, kaže, love ribe ispod zakonski propisane mere, ne poštuje se lovostaj (period godine kada je zabranjen ribolov određenih vrsta zbog mrešćenja) i izlovljavaju se strogo zaštićene vrste.
Iz Ujedinjenih ribolovaca Srbije kao višestruki problem, koji je potencijalno opasan i po zdravlje ljudi, ističu ulov ribe na otvorenim vodama odnosno rekama i jezerima.
Ta riba je često ulovljena oko kanalizacionih odvoda, deponija i klanica, puna je bakterija, teških metala i drugih otrova.
"Zbog ilegalnog ribolova, na tržište dospeva riba čije poreklo je nemoguće utvrditi. Dostavlja se direktno na pijace i u restorane, bez prethodne inspekcijske kontrole. Neretko se prodaje na mestima koja ne ispunjavaju osnovne sanitarne uslove, u okolini pijace i na trotoaru, iz prljavih gajbica i kesa, umesto u ribarnicama ili na pijačnim tezgama", izjavio je izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije Ljubomir Pejčić.
Javnost treba upozoriti i na to da najveći deo trgovine ilegalno ulovljenom ribom završi u restoranima i čardama, gde inspektori nemaju zakonske osnove da ulaze, za razliku od pijaca i ribarnica gde se sanitarne kontrole sprovode.
"Ovoj situaciji doprinelo je i ukidanje otkupnih stanica '90. godina prošlog veka, kada je prestala da se vodi evidencija porekla i količine ulova, a tržište ulovljenom ribom postalo bez adekvatne kontrole", ističe Pejčić.
Nije reč samo o vrstama riba koje koje svi volimo, one su temelj zdravih reka, jezera, potoka i bara.
Ukoliko nestanu vrste, ekosistemi neće moći da nam obezbede čistu vodu, vazduh, hranu i klimatske uslove koje nam sada pružaju.
"Potrebno je unaprediti zakone koji regulišu zaštitu ribljeg fonda, osnažiti rad inspekcijskih službi i promeniti način na koji konzumiramo ribu kako bismo osigurali da se hranimo na održiv način i očuvamo zdrave ribe u zdravim rekama", dodala je Dimović.

Ostale vestiArhiva