Dostigavši prag od 300.000 dolara, Berkširove akcije A klase povećale su vrednost za 22,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je više od rasta od 20 odsto koji je na godišnjem nivou registrovao indeks "Standard & Poor's" 500, izveštava agencija Rojters.
Rast vrednosti akcija se dogodio uprkos tome što je 2017. druga uzastopna Berkširova godina sa prosečnim operativnim performansama u odnosu na prethodne periode.
Operativna dobit, koja je u 2016. povećana za 1,0 odsto, od januara do septembra ove godine je zabeležila pad od 16 procenata, što je posledica gubitaka koje su poslovanju naneli uragani Harvi, Irma i Marija.
Ali, knjigovodstvena vrednost kompanije, odnosno imovina bez uračunatih obaveza, porasla je za 8,9 posto.
Berkšir ima više od 90 poslovnih celina, uključujući velike kompanije kao što su železnice BNSF, Geiko auto osiguranje i preduzeće za komunalne usluge Berkšir Hathavej Enerdži, dok su među onim manjima fabrika za proizvodnju sladoleda Dairi Kvin, kao i brendovi Durasel baterije, intimno rublje "Fruit of the Loom"...
Treći najbogatiji čovek na planeti
Na listi najvećih porodičnih kompanija u svetu Berkšir je godinama u samom vrhu. Vlasnik Voren Bafet treći je najbogatiji čovek na svetu, čije se bogatsvo procenjuje na oko 70 milijarde dolara.
S 11 godina već je odabirao deonice, a sa 16 je skupio svotu u vrednosti današnjih 53.000 dolara.
Danas je ovaj 85-godišnji milijarder poznat kao legendarni ulagač, industrijalac i filantrop. Američki list "Njujork tajms" sakupio je i fascinantne činjenice o životu ovog magnata i tome kako se domogao svog bogatstva.
Tako list navodi da je Voren, dok su njegovi prijatelji u školi maštali o tome da jednog dana budu holivudski glumci ili igrači bejzbola, 10-godišnji Bafet ručao sa ocem i članovima njujorške berze i smišljao životne ciljeve koji su uključivali puno novca.
Prvu deonicu je kupio sa 11 godina, za 38 dolara. Kad je bio tinejdžer već je zarađivao oko 175 dolara mesečno, što je u ono vreme bilo više nego što su zarađivali njegovi učitelji.
Do 16. godine je sakupio svotu u vrednosti današnji 53.000 dolara. Uz dostavu novina, prodavao je korišćene loptice za golf i markice, čistio automobile, imao je posao s postavljanjem flipera, pa je hipodrom pretvorio u unosno igralište. Nije primljen na Harvard.

Ostale vestiArhiva