Njegovim imenom odsad se naziva deo nekadašnje Palmotićeve ulice između ulica Džordža Vašingtona i Bulevara despota Stefana, a tabla sa nazivom ulice Milana Kašanina biće otkrivena sutra u podne.
Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda je u januaru 2017. prihvatila inicijativu Biblioteke “Milutin Bojić” i dala predlog Skupštini grada Beograda da se donese odluka da Ulica Milana Kašanina bude na pomenutoj lokaciji.
Ova pozicija nije odabrana slučajno. Reč je o delu Beograda, naspram nekad kultne beogradske kafane "Vidin kapija", u kojoj se okupljao krem beogradske inteligencije, na čijem je čelu bio upravo Milan Kašanin, kažu iz biblioteke.
Milan Kašanin je osnivač tri muzeja - Muzeja savremenih umetnosti, Muzeja kneza Pavla (iz kojeg je nastao Narodni muzej), kao i Muzeja fresaka.
Malo je poznato da je upravo zahvaljujući Kašaninu sačuvano Miroslavljevo jevanđelje, koje je on sklonio na sigurno za vreme nemačke okupacije, navedeno je u saopštenju Biblioteke “Milutin Bojić”.
U posleratnom periodu došao je pod udar novih vlasti, ali je i u takvim uslovima nastavio da stvara na polju na kojem je bio bez premca - kao istoričar umetnosti.
Reč je o čoveku koji je stoički podnosio sve udarce, poput onog kad mu je onemogućeno da bude član SANU iako je to svojim delom i znanjem zasluživao pre nego mnogi drugi u toj epohi.
Milan Kašanin rođen je 21. februara 1895. u Belom Manastiru, tada u Austrougarskoj monarhiji gde je i započeo školovanje, da bi gimnaziju završio u Novom Sadu.
Diplomirao je istoriju umetnosti na pariskoj Sorboni 1923. godine, a doktorsku disertaciju "Bela crkva karanska" odbranio je u Beogradu 1928. godine.
Iste godine postavljen je za direktora Muzeja savremene umetnosti, tada smeštenog u Konaku kneginje Ljubice.
Sedam godina kasnije došao je na čelo Muzeja kneza Pavla, kao njegov prvi direktor i na tom mestu ostao do decembra 1944, kada je smenjen.
Posle desetak godina provedenih u nemilosti, Kašanin je angažovan da formira Galeriju fresaka.
Njegovo najznačajnije pisano delo je "Srpska književnost u srednjem veku", čiji je rukopis nestao 1941, a Kašanin ga obnovio i objavio 1975. godine.

Ostale vestiArhiva