Istorijski susret između predsednika SAD Donalda Trampa i lidera Severne Koreje Kim Džong Una počinje sutra u Singapuru. Ovo je prvi put da će se jedan predsednik SAD sastati sa liderom izolovane zemlje, u pokušaju da reše nuklearni problem i zavadu koja traje decenijama.

Kako je došlo do samita?

Nakon žestokih izjava koje su dva lidera razmenila prošle godine, Kim je u novogodišnjoj poruci najavio da je nuklearno oružje završeno.
Pokrenuo je razgovore sa Južnom Korejom uz pomoć Zimskih olimpijskih igara, što je kulminiralo sastankom sa predsednikom Mun Džae-inom.
Oba lidera založila su se za "kompletnu denuklearizaciju", nakon čega je Mun počeo da posreduje između Pjongjanga i Vašingtona. Njegovi zvaničnici preneli su poruku Kima da hoće da razgovara sa Trampom, što je predsednik SAD odmah prihvatio.

Ko su glavni igrači?

Kim Džong Un (34) lider Severne Koreje drži neverovatnu moć i dobija samom činjenicom da je uspeo da dogovori sastanak sa predsednikom SAD. Nepredvidivi američki predasednik Donald Tramp nada se velikoj pobedi nakon serije skandala koje je administracija preturila preko glave kod kuće.
Južnokorejski predsednik Mun Džae-In, koji se možda neće pojaviti u Singapuru bio je glavni motor otvaranja pregovora sa Pjongjangom.

Majk Pompeo, bivši direktor CIA i novi američki državni sekretar iz prvih redova je dogovarao samit, i čak boravio u Pjongjangu odakle se vratio sa zarobljenicima. Njegov parnjak iz Severne Koreje, Kim Džong-čol imaće veliku ulogu kao glavni nuklearni pregovarač Severne Koreje, takođe bivši špijun, koji se decenijama fokusirao na proučavanje američke politike. Pre Kima savetovao je njegovog oca i dedu.

Centralne teme

Glavni fokus Trampovog tima biće da ubedi Severnu Koreju da se odrekne nuklearnog arsenala. Kim je tvrdio da njegove rakete sada mogu da dobace do tla SAD.

Državni mediji Severne Koreje nedavno su najavili da će lideri razgovarati o "trajnom i održivom mirovnom mehanizmu" na Korejskom poluostrvu, denuklearizaciji i drugim temama od obostranog značaja. Britanski Gardijan navodi da međunarodna javnost želi da se reše i pitanja severnokorejskih rezervi hemijskog i biološkog naoružanja, i pitanje ljudskih prava. Ipak, to su malo verovatne teme sutrašnjeg samita.

Glavne prepreke

Dve strane su oduvek imale potpuno različite definicije reči "denuklearizacija". SAD želi da se Pjongjang odrekne nuklearnog programa odmah, pošalje bojeve glave van zemlje i dozvoli posete međunarodne inspekcije za nadzor. Kompletna, dokazana i nepovratna denuklearizacija.

Severna Koreja verovatno planira postepen proces, gde svaki ustupak Pjongjanga prati dobronameran potez Vašingtona. Popuštanje sankcija, ekonomska pomoć, zvanični mirovni sporazum i kraj Korejskog rata (1950-1953), kao i zvanične diplomatske veze.

Zašto Singapur?

U diplomatskom svetu strogih protokola sve ima svoje značenje. Bilo je reči o samitu u demilitarizovanoj zoni na granici dve Koreje, ali su američki zvaničnici insistirali da bi to išlo previše na ruku Kimu.

Singapur s druge strane ima diplomatske veze sa obe zemlje, i viđen je kao neutralna teritorija.

Mogući ishodi

Kada je najavio da će se samit ipak održati, nakon što ga je prvo otkazao, Tramp je izjavio da "neće potpisati bilo šta".

Odbio je da komentariše moguće popuštanje sankcija ali je dodao: "Priželjkujem dan kada ću moći da ukinem sankcije Severnoj Koreji". Naveo je i da je spreman da uvede nove ekonomske restrikcije ukoliko pregovori propadnu. Kim s druge strane želi podizanje sankcija dok pokušava da osnaži ekonomiju zemlje.

Pojedini izveštaji navodili su da bi Kim i Tramp mogli da potpišu formalni kraj rata. Ipak, to bi moglo da bude komplikovano, zbog činjenice da bi sporazum morala da potpiše i Kina koja je potpisnica primirja.

Ostale vestiArhiva