S prosečnom godišnjom stopom rasta od pet odsto tokom poslednje decenije i po Erdogan se može pohvaliti da je milionima omogućio bolji život. No, sve više analitičara upozorava da je taj uspeh na klimavim nogama jer je ekonomski rast pothranjivan velikim državnim investicijama i jeftinim novcem.
Kineski rast
Prošlu godinu završili su sa rastom od 7,4 odsto, s tim da su u trećem kvartalu imali vrtoglavi rast od 11,1 odsto. Cena? Samo ove godine turska lira pala je za 17 odsto. Prošle godine cene su rasle za desetak odsto svaki mesec.
Nesigurnost koju nosi inflacija i slutnja krize verojatno su razlog što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odlučio godinu i po pre roka da raspiše predsedničke i parlamentarne izbore, održane prošle nedelje, piše "Jutarnji list".
Erdoganovu ekonomsku strategiju agencija "Blumberg" naziva rastom po svaku cenu. Posledice: rastuća inflacija koja pogađa građane i firme te sve veći deficit i javni dug, dok strani investitori beže iz zemlje. Posebno je teško građanima jer sve cene rastu: cene osnovnih namirnica poput paradajiza i krompira tri puta su veće nego prošle godine. Budžetski deficit je oko 1,6 odsto BDP-a i verovatno će do kraja godine porasti na dva odsto, predviđaju analitičari "JPMorgana".
To je mali deficit u poređenju sa onim što Turska poznaje u svojoj prošlosti, ali je previsok za ekonomiju u riziku od pregrevanja. "Blumberg" indirektno optužuje turskog predsednika za inflaciju: kamate su konstantno preniske, što je posledica Erdoganovog uplitanja u posao središnje banke sa njegovim neuobičajenim pogledima kako se boriti protiv inflacije.
Investicioni paket
Dva meseca pre izbora turska je vlada najavila novi investicioni paket vredan pet milijardi dolara. Odlični rezultati Erdogana i njegove stranke AKP dosad su uvek zavisili od dobrih ekonomskih rezultata.
Šta će se dogoditi nakon izbora? Hoće li turska vlada sada promeniti politiku i okrenuti se štednji kako bi izbegla nadolazeću krizu? Ministar financija Naci Agbal nagovestio je da bi tako nešto moglo dogoditi, ali analitičari ne mogu da zamise da bi Erdogan štedeo režući, na primer, troškove vojske i policije u vreme dok pokreće operacije u Siriji i preuzima punu kontrolu nad “dubokom državom”, koju su od osnivanja moderne Turske kontrolisali njegovi oponenti, sekularni kemalisti.
Gigantski projekti
Velik udeo u rastu turskog BDP-a imaju javne investicije gigantskih razmera i veliki projekti u gotovo svakom gradu. Poslednje što je Erdogan najavio u predizbornoj kampanji bila je gradnja Istanbulskog kanala za koji je rekao da će ući u udžbenike istorije i uporedio ga sa Sueckim i Panamskim kanalom.
Kanal bi trebalo da bude 45 kilometara dug i da povezuje Crno sa Mramornim morem. Tvrde da će koštati 15 milijardi dolara, dok kritičari kažu da ne može koštati manje od 65 milijardi, uključujući troškove preseljenja 800.000 ljudi.
Erdogan je ideju o izgradnji tog kanala prvi put izneo pre sedam godina. On veruje da bi Turska zarađivala na brodovima koji će koristiti taj kanal, kao što Egipćani zarađuju na Sueckom.
Ekonomisti se ne slažu, arheolozi su zgroženi da će uništiti vredna nalazišta, ekolozi upozoravaju da će gradnja megakanala uništiti ekoisistem do te mere da će život u Istanbulu postati neodrživ. No, Erdogan je uveren da je ta ideja super.
Svi Erdoganovi megaprojekti smišljeni su sa ciljem da ga smeste u panteon velikih turskih vladara od vremena Otomanskog Carstva pa do osnivača moderne Turske Ataturka, prenosi "Njujork tajms".
Kao i u Hrvatskoj ili Španiji pre krize, građevinski sektor cveta. Ono što je pozitivno jest da megagrađevinski projekti potiču rast i povećavaju zaposlenost, posebno neobrazovane radne snage. Kritičari, ipak, upozoravaju da je taj sistem rasta idealan za korupciju i bogaćenje uskih krugova bliskih vlasti. I prvi koji se ruši kad naiđe kriza.

Ostale vestiArhiva