Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je u 2018. godini dobio samo dva zahteva za ostvarivanje prava na invalidsku penziju koja su se odnosila na profesionalno oboljenje, a nadležni najavljuju skoro proširenje liste profesinalnih bolesti.
Prema podacima PIO fonda, u 2017. godini bio je jedan takav zahtev za invalidsku penziju, jedan za pomoć i negu drugog lica i jedan za telesno oštećenje.
Oni koji se penzionišu zbog profesionalne bolesti primaju pun iznos penzije koja im pripada, a da li se radi o profesionalnom oboljenju ili ne, kroz svoje procedure utvrđuju ustanove koje daju mišljenje u pogledu uticaja posla na zdravstveno stanje osiguranika, kažu za Tanjug u PIO fondu.
To su Institut za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", Vojnomedicinska akademija, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novog Sada, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niša i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Kragujevca.
Dok se u Srbiji svake godine registruje sve manje profesionalnih bolesti, u Nemačkoj godišnje, na primer, ima desetine hiljada profesionalnih oboljenja i stotine hiljada povreda na radu.
- To ne znači da su Nemci neoprezni i nezaštićeni na radu, već da bolje registruju profesionalne bolesti - rekao je ranije za Tanjug Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović".
Sa kakvim su se problemima zaposleni u Srbiji suočavali ilustrovao je primerom radnika koji je oboleo od plućne azbestoze i kome je Institut radio ekspertizu, ali poslodavac neće da mu izda potvrdu da je na radnom mestu bio izložen azbestu.
- Zbog nedostatka tog administrativnog podatka ne možemo da utvrdimo profesionalno oboljenje. Kada bi se potvrdilo profesionalno oboljenje, onda bi radnik mogao da tuži firmu, a oni bi platili odštetu - naveo je Milovanović.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za Tanjug navode da su u okviru Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", a u saradnji sa prestavnicima Republičkog fonda za PIO, preliminarno formulisane profesionalne bolesti koje treba utvrditi novim pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.
Predložena je dopuna onim bolestima koje su sadržane u listi profesionalnih bolesti Međunarodne organizacije rada, pa bi tako lista profesionalnih bolesti trebalo da se sa postojećih 56 utvrđenih Pravilnikom proširi na 64.
Reč je dopuni u delu koji obuhvata bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, u delu koji utvrđuje bolesti prouzrokovane fizickim dejstvom, kao i u delu koji se odnosi na bolesti pluća.
Takođe, navode u Ministarstvu, predlaže se da se dopune pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta na kojima se pojavljuju već utvrđene profesionalne bolesti, kao i uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne.
Te nove, odnosno revidirane profesionalne bolesti utvrdili su i članovi radne grupe Ministarstva koja je formirana sa zadatkom da obavi reviziju profesionalnih bolesti.
Radnu grupu su pre svega činili predstavnici medicinske struke Ministarstva zdravlja, Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Republičkog fonda za PIO, kao i predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, UGS "Nezavisnost", Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca Srbije.
Na pitanje kada se može očekivati usvajanje novog pravilnika o utvrđivanju profesionalnih bolesti, u Ministarstvu kažu da je pokrenut postupak za njegovo donošenje, te da je sada u fazi pribavljanja mišljenja i sugestije nadležnih organa. Nakon toga, i potpisa ministra nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministra nadležnog za poslove zdravlja, sledi objavljivanje i stupanje navedenog pravilnika na snagu.

Ostale vestiArhiva