"Naša deca boluju od nedostatka prirode, a mi nudimo zdrav život". Ako to kažu oni koji decenijama druguju sa prirodom i zdravi su i poletni u istoj meri kad su kao poletarci obukli čuvene izviđačke košulje i marame, šta drugo nego da im verujete.
Naravno, tu je i poruka "jednom izviđač - uvek izviđač", koju su sa osmog regionalnog skupa u Banji Vrujci, iz svih krajeva Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore, uputili "Brđani i brđanke" izviđačkih organizacija. Njih 150, nominalno starijih od 25 godina, što obuhvata kategoriju "Brđana i brđanki", većinom u petoj ili šestoj deceniji života, ali sa istim entuzijazmom i verom u ideju izviđačkog pokreta, baš kao u vreme bivše zajedničke države.
Svega četiri godine nakon osnivanja Svetskog skautskog pokreta 1907. u Londonu, osnovan je izviđački pokret i u Srbiji, a ocem izviđaštva u Srbiji smatra se dr Miloš Đ. Popović koji je u maju 1911. u Beogradu osnovao prvu izviđačku četu, po ugledu na skautski pokret u Engleskoj. - Svi smo deo Svetske skautske organizacije, najveće NVO na svetu sa više od 42 miliona članova. Ali, veličina izviđača ne ogleda se samo u broju članova, već se broji milionima dana provedenih na izletima i taborima, milionima sati posvećenih društveno korisnim i volonterskim aktivnostima, vaspitavanjem dece i mladih kako bi postali korisni građani i vredni ljudi. U vreme SFRJ, naravno, daleko nam je bilo lakše, jer smo bili u sistemu i finansirani od države, pa je Savez izviđača Jugoslavije imao preko 200.000 članova. Ipak, ostali smo najzdravija organizacija i lideri u neformalnom obrazovanju. Naša deca boluju od nedostatka prirode, a mi kroz naše programe nudimo zdrav život – priča Pera Trajković iz Saveza izviđača Srbije.
Iako osnovani pre više od jednog, a sada funkcionišu u 21. veku, nadovezuje se na priču Davor Išček iz Hrvatske, osnovni principi izviđačkog rada se ne menjaju "zbog čega ljudi i ostaju u organizaciji tri, četiri ili pet decenija". Kako, međutim, decu 21. veka, "zarobljenu" u moderne tehnologije u svoja četiri zida, izvući napolje?
- Verujte, samo decu treba upoznati sa lepotama prirode. Sa grupom klinaca sam tokom januara proveo deset dana u šumi, nikome nije bilo hladno, nisu bili gladni ili žedni. Izviđači nude deci ono što ni na jednom drugom mestu ne mogu da nauče. Da zapale vatru, nauče da podignu šator, prežive u prirodi, sekiricom naprave kućicu za ptice ili nožićem štap za pecanje, a kad ih pitamo zašto sve to vole, odgovor je "zato što to ne učimo u školi"! U izviđačima niko nije vođa ili nastavnik, nego su svi prijatelji – kazuje Išček.

Ostale vestiArhiva