U studiji se upozorava da je prelazak ekonomija širom sveta na karbonski neutralne tehnologije prespor da bi se ispunili međunarodno usvojeni ciljevi o ograničenju rasta temperature vazduha na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, prenosi Fondacija Tomson Rojters.Tempo napretka smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte koji je potreban da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa i izbegle najgore posledice, kaska u svim sektorima, počev od transporta, preko poljoprivrede do energetike, pokazuje studija pet "zelenih" organizacija.
Nijedan od 40 ocenjivanih indikatora ne ispunjava ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da se globalno zagrevanje spusti na "znatno ispod" 2,0 stepena Celzijusa.
Od ukupnog broja indikatora, procenjeno je da čak 25 "znatno odstupa" ili "odstupa", uključujući predviđeno smanjenje korišćenja prljavog uglja za proizvodnju energije i povećanje finansiranja klimatskih mera. Ipak, u studiji se ukazuje i na pojedine svetle tačke, kao što je pojačani razvoj solarnih i vetroelektana i rast broja električnih vozila na drumovima.
"Iako postoje neki ohrabrujući znaci napretka u nekoliko sektora, ukupni globalni napori za ublažavanje klimatskih promena su i dalje na žalost razočaravajući", kaže Sofi Boem iz Instituta za svetske resurse, istraživačkog centra sa sedištem u SAD, koja je jedan od autora studije.
Prema njenim rečima, rezultati studije bi trebalo da pruže "jasnu sliku" vladama na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP26, koji počinje u nedelju, o tome kakve napore treba da ulože za postizanje klimatskih ciljeva.
Ranije ove nedelje, UN su objavile dva izveštaja u kojima se upozorava da je svet "daleko skrenuo sa puta" po pitanju ograničavanja rasta temperature, pri čemu će trenutni nivoi smanjenja emisija staklenih gasova koje su vlade objavile dovesti do prosečnog povećanja temperature za 2,7 stepeni Celzijusa u ovom veku.
Ograničavanje rasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa neće sprečiti ekstremno pogoršanje vremenskih prilika ili rast nivoa mora, ali se smatra vitalnim za sprečavanje neželjenih uticaja na ljude i ekosisteme na planeti, uključujući široko rasprostranjenu glad i prisilno raseljavanje, zaključuje se u studiji.
Rešavanje klimatskih promena-pitanje opstanka čovečanstva.
Visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele pozvala je danas zemlje da odlučno deluju u rešavanju problema klimatskih promena, rekavši da to predstavlja "pitanje opstanka" čovečanstva.
U izjavi koju je dala uoči klimatskog samita UN-a sledeće nedelje u Glazgovu, visoka predstavnica je rekla da "samo hitna, prioritetna akcija može da ublaži ili spreči katastrofe koje će imati ogromne, a u nekim slučajevima i smrtonosne posledice, a koje će uticati na sve nas, posebno na našu decu i unuke,'' prenosi agencija AP.
Bašele je pozvala vlade koje učestvuju na samitu od 31. oktobra do 13. novembra kako bi ispunili obećanja o finansijskoj pomoći za pomoć najugroženijim siromašnim zemljama da smanje svoje emisije gasova staklene bašte i da se izbore sa uticajima globalnog zagrevanja.
Kako je istakla, to je pitanje opstanka.
"Bez zdrave planete za život, neće biti ljudskih prava, a ako nastavimo našim sadašnjim putem, možda neće biti ni ljudi", istakla je Bašele.
Njene reči je ponovio američki izaslanik za klimatska pitanja Džon Keri, koji je upozorio na uticaje koje će globalno zagrevanje imati na prirodu i ljude.
Ipak, diplomata je pokušao da unese optimističnu notu uoči samita, koji okuplja desetine hiljada zvaničnika, naučnika i klimatskih aktivista, navodi AP.
"U Glazgov odlazim kao optimista", rekao je on u govoru na Londonskoj školi ekonomije.

Ostale vestiArhiva