Dačić je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, rekao da čak i one stranke koje su formalno odbile da prihvate predlog evroparlamentaraca, a to su stranke Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, nisu želele da uđu u predizbornu kampanju sa pričom da su nešto dogovorili sa vlašću, nego sa konfrontacijom sa sistemom.
"I Đilas i Jeremić će sigurno učestvovati na izborima, tako da smo postigli naš cilj, a treba da vidimo kako da sve to implementiramo, što neće biti nimalo lako. Sada tek sledi najteže", istakao je on.
Dačić je objasnio da su se oba koloseka dijaloga, onaj uz posredovanje evroparlamentaraca i drugi bez prisustva stranaca, održavala pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine.
"Pošto je glavni predlog je bio da se izabere privremeno nadzorno telo za kontrolu medija i da se dodatno izvrše imenovanja u Republičkoj izbornoj komisiji, postavilo se pitanje ko će to da predloži. Evroparlamentarci nisu hteli ni da čuju za to da oni predlažu tako nešto, jer to nije njihova nadležnost. Jedino rešenje je bilo da ja to predložim, u dogovoru sa kofasilitatorima dijaloga", kaže on.
Dačić dodaje da je reč je privremenom nadzornom telu za medije, kao i da opozicione partije treba da predlože stalne članove sastava za 8.500 biračkih odbora u Srbiji, te da bi on, kao predsednik skupštine, dalje ta imena predložio RIK-u.
"To nije u skladu sa zakonom. Mora da se izmeni zakon, da bi moglo to da se desi", kaže on.
Na pitanje kako misli da sve to sprovedete, Dačić odgovara da postoji nešto gde treba da se menja zakon, a negde podzakonski akati, ali da se vlast obavezala da će sprovesti dogovoreno, sve što je predloženo u oba koloseka dijaloga."Iako su to bili suprotni koloseci, oni se vezuju jedan na drugi. Privremeno nadzorno telo za medije i novi sastav Republičke izborne komisije su dogovoreni u dijalogu bez stranaca, a na drugom koloseku se razgovaralo o biračkim odborima. Iste su teme - kontrola biračkog spiska, kontrola medija itd. Dijalog sa evroparlamentarcima je bio specifičan jer se vodio uglavnom na teme koje su predlagale stranke opozicije, koji su se mnogo više posvetile temi medija, nego samog izbornog procesa. Ako već govorite o biračkim spiskovima, morate da vidite kako ćete da ih kontrolišete, da li postoji sumnja da glasaju preminuli, da se glasa više puta, itd. Sada sve te sumnje padaju u vodu, jer se propusti utvrđuje istog trenutka", objašnjava on.
Dačić kaže da je pandemija dovela do toga da evroparlamentarci nisu mogli da dolaze, pa su održana samo dva sastanaka, dok je u dijalogu bez posredstva stranaca održano 15-20 sastanaka.
"Mi nismo ni imali vremena da sa evroparlamentarcima ulazimo u detalje, ali ništa što smo usvojili nije u suprotnosti sa onim što je razgovarano na drugom koloseku dijaloga", kaže on.
Dačić naglašava da sve što je dogovoreno jeste ad-hok, za predstojeće izbore, a da nakon izbora parlament treba da raspravlja o sistemskim pitanjima. Na pitanje zbog čega se toliko propisa menjaju ad-hok i da li to govori da nešto debelo nije u redu sa sistemom, Dačić odgovara da je to prihvaćeno u periodu pre nego što je on postao predsednik Narodne skupštine, sa ciljem da se pred prethodne izbore otklone sve prepreke za učešće širokog fronta stranaka, ali da to tada nije dovelo do toga da svi učestvuju na izborima.
"Korisna strana sadašnjeg dijaloga je da danas niko ne može da kaže da nije bilo želje za kompromisom ili da se poboljšaju izborni uslovi.
Govoreći o detaljima koji su dogovoreni tokom dijaloga bez posredstva stranaca, Dačić objašnjava da će u vladinom ad-hok telu za kontrolu medija biti šest članova REM-a i tri člana koji dolaze iz dijaloga bez posredstva stranaca i tri člana iz dijaloga uz posredstvo evroparlamentaraca."Rok za dostavljanje kandidata za to telo ističe danas, ali smo ga pomerali. Do sada smo dobili četiri kandidata. Ima nekih koji neće ni da učestvuju u predlaganju, to su Đilas i Jeremić, a ima nekih koji su čekali kraj dijaloga bez stranaca. Za sada ne vlada veliko interesovanje", kaže on.
Dačić objašnjava da je uloga tog tela ad-hok i da bi ono trebalo da nadzire ponašanje medija tokom izborne kampanje. On dodaje da REM ima svoje zakonska ovlašćenja, a da ovo novo telo samo daje preporuke i predloge za javne servise, jer ne može da se meša u rad privatnih medija.
"REM ima svoja zakonska ovlašćenja, a ovo novo telo ima mogućnost javnog delovanja, da svaki dan kaže da nešto nije u redu. Ne postoje zakonski uslovi za da se utiče na privatne medije. RTS i RTV su javni servisi, a niko od opozicije nije ni tražio da to telo sprovodi nadzor nad privatnim medijima. Za privatne medije važe opšte preporuke kako bi treba da se ponašaju, moraju da poštuju opšte demokratske principe", ističe on.
Objašnjavajući situaciju gde u RIK ulaze predstavnici opozicije koja nije parlamentarna, što nije u skladu sa zakonom, Dačić kaže da mora da se menja zakon.
"Šef sekretarijata za zakonodavstvo, Dejan Đurđević, i ja ćemo sutra obavestiti evroparlamentarce dokle smo stigli. Nisu svi oduševljene tim predlogom, ali ovo će bit ad-hok samo za ove izbore. Ja se nadam da sledeći put nećemo imati neke nove pregovore", ističe on.

Na pitanje kako će se sprečiti funkcionerska kampanja, Dačić odgovara da nije realno bilo gde u svetu da mediji tokom predizborne kampanje ne izveštavaju o radu funkcionera.

"Sada je dogovoreno da se 10 dana pred izbore to neće prenositi. Ali funkcionerska kampanja se nigde na svetu ne može sprečiti. Pa, Boris Tadić i Vojislav Koštunica su išli kod Putina nekolika dana pred izbore, Fijat je otvoren nekoliko dana pred izbore i sad će oni nama da dele lekcije", zaključuje on.

Ostale vestiArhiva